Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

190

за другим, као победница и као побеђена, исто тако достојанствена у поразу, као и јака у победи. Она је повратила за шест недеља све оно, што је била изгубила за четири године... Српски народ био је прва жртва рата, он је први задобио све своје територије, па ће бити прави да прими почетак репарација... Час потпуне правде приближио се. Србија, у ономе што се ње тиче, задобила ју је и задужила својом куражи, својом постојаношћу и својом вером“.

Док се тако у Паризу глорификовала Србија и њена војска, општа политичка ситуација у тим тренутцима била је врло тешка и магловита. Савезници су добили рат, али је и проблем мира био готово исто тако тежак као и рат, јер се на предстојећи уговор о миру није подједнако гледало у свима савезничким престоницама. Нарочито је, у том погледу, председник Вилзон са својим погледима на будући мир задавао бригу Савезницима, који су страховали да он, „у жељи да постигне апсолутну правду, не нанесе Савезницима неправду“. У извесним савезничким круговима почело се јошу октобру говорити, да, „задржати се на условима председника Вилзона, значи пристати да Немачка не буде тучена . Због тога се чак и неки званични представници савезнички нису устезали изјављивати, у ужим круговима, разуме се, да Америка н није савезник, и „да су Вилзонове ноте изврсне, али да су, више мање, писане на своју руку“.

(Специјално што се нас тиче, била су у том тренутку одједном дошла на дневни ред многа прворедна питања. Поред питања о народном уједињењу, о чему се и на конференцијама у Женеви имало расправљати — овде између представника Србије и изасланика Народног Већа — требало је непрестано држати пред оком непријатеље наше народне ствари. Морало се будним оком пратити и кретање АустроМађара, пи кретање Бугара, и кретање Талијана, и залагати се свом снагом код Савезника, да се паралише жива акција њихова, која је, у првом реду, била против нас управљена.

Аустро-мађарски нарочити емисари, којима је био задатак да сачувају, колико се може и ако се може, царевину, били су још од конца септембра (1918) поврвели у Швајцарску, и дошли у додир са савесничким круговима. У том циљу, првих дана октобра, били су дошли “у Берни изасланици аустријских социјалиста, који су предали свима савезничким амбасадорима један меморандум, у коме се истицала потреба