Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

191

опстанка А Угарске на федералној основи. Нарочито су они код Американаца настојавали да председник Вилзон прими ову тезу.

Гроф Андраши, опет, такође је тада био дошао у Берн у истом циљу. Он је успео доћи и у неку тешњу везу са тамошњим званичним енглеским круговима: Ови су, истина, чим се за то дознало у јавности, демантовали вести о састанцима и везама с Андрашијем, али се у обавештеним круговима сигурно знало да је тих састанака и веза било. Чак се и првих дана месеца новембра у Бечу још једнако имало наде, да ће Савезници ипак пристати да одрже Аустро-Угарску, ма и смањену. Зна се да је, и поред све револуције, цар Карло мирно седео у Бечу; абдицирао је тек 11. новембра.

Талијани су такође водили живу акцију, а HOKEJ против нас.

Из дипломатских докумената, које смо добили из руске архиве и у овој књизи објавили, јасно се видела тежња Италије да одвоји Хрвате и Словенце од Срба и Србије.

Неки талијански листови, још у другој години ратовања, чак су и то јавно говорили, да је Италија вољна одрећи се територијалних накнада на које има права по Лондонском Уговору, али под условом, да Словенци дођу под њен протекторат и да Хрватска остане одвојена од Србије, као самостална држава и под владавином једног талијанског принца! А то што су ти листови писали пије било без икаква знања оних из талијанског министарства спољних послова, који су вазда рачунали са свима могућим комбинацијама.

Отуда је Италија увек нише волела да се непосредно споразумева са људима из „Југословенског Одбора“, који су се представљали као заступници јужних Словена из АустроУгарске, него са званичним представницима Србије, пошто би споразум са званичном Србијом носио сам у себи признање Италије да се цео наш народ уједини у једној нераздељивој држави, докле споразум с „Југословенским Одбором“ не би имао тога широког значења,

Одвајајући Хрвате и Словенце од Србије и Црне Горе, Италија је хтела имати према себи на Јадранском Мору две слабе, а не једну јаку словенску државу. “)

%) „Ако и кад дође до те слободне државе („Југославије“) она никако не сме бити јака“... „Италија никад неће бити у истини слободна, докле год не постане господар Адријатика. Како је, дакле, могуће прихватити на том мору југословенски кондоминијум2“,.. Тако су н у том духу писали готово сви талијански листови кроз цело лето ин јесен 1918. г.