Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

21927 - =

И у том правцу талијанска дипломатска акција била је врло жива и радила је на две стране. На једној, држала је у својим рукама „Југословенски Одбор“ и пакт са њиме закључен на римском конгресу, а на другој страни је, својом акцијом код америчке владе, спремала земљиште, да, што је могуће боље и више, у правцу својих намера, осигура извршење тога пакта. А изасланици „Југословенског Одбора“, који су из Европе били нарочито упућени у Вашингтон „ради народне ствари“ не само што се нису трудили да паралишу ту талијанску акцију, него су је, шта више, и помагали. ““)

- __ Разлози са којих је Италија желела одвојити јужне Словене и сувише су познати да би их овде још требало понављати. Довољно је само оно што смо о томе већ навели, па да буде потпуно разумљиво зашто су талијански официозни кругови, још од априла 1918. г, почели примати Д-р Грум= бића као изасланика „једне пријатељске и у истени незавнсне земље“. Овде ћемо само још толико додати, да је, у септембру, 1918. године, велики милански лист „Соглеге де la Бега“ (број од 3. септембра) отворено говорио како има само две могућности уједињења јужних Словена, н то: „или у крилу Аустро-Угарске или изван ње“, додајући, да „није у нашем (талијанском) иншересу да се јужни Словени уједине изван Аустро-Угарске“. |

У то доба Талијани су још веровали, да сарађују само на рушењу аустро-угарске монархије „онакве каква је била“, као што рече г. Трумбић у једноме од својих прогласа о коме смо раније говорили. >) Али, кад су, пробијањем солунског фронта, Талијани били поучени да се аустро-угарска монархија никако не може одржати, ни онаква каква је ни друкчија, одмах су покушали, да у друштву с неким представницима оне „пријатељске и у истини независне земље“ поведу другчију политику, а у циљу да паралишу оно, што су пробијање солунског фронта и муњевити налет српске војске сами собом доносили.

##) Д-р Трумбићеви повереници поднели су америчкој влади IL један меморандум (27. септембра, 1918.). у коме су за јужне Словене из Аустро-Угарске тражили „право пошпуно слободног самоопредељења на– ције у погледу свих питања будућег државног живоша“, тражили су оно на чему је и Италија настојавала. И тај, као н друга два меморандума, која су раније поднели, није био поднесен са знањем српске владе, него кришом од ње.

2) У „Јоџгпа! дез Ређа“, у броју од 25—7У1—1921. г. има чланак у коме се каже, да је „систем Сонинов хтео место Југославије успоставити једну Аустро-Угарску, само смањену.“