Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

- 193

Зна се, уосталом, да је Италија била та, која је и на Конференцију Мира желела довести јужне Словене подвојене: на једној страни да буде Србија са својим представницима, а на другој ослобођене јужно-словенске- покрајине из (HB. Аустро-Угарске, које би. имао представљати „Југословенски Одбор“, односно Д-р Трумбић. Гако је то у октобру 1918. г, а у споразуму са загребачким Народним Већем, преко Женеве, било удешавано од стране Д-р Трумбића. А данас је, као што смо и раније напомињали, већ увелико јавна ствар, да је загребачко Народно Веће, чим се у октобру 1918. г. организовало, и само десетак дана после тога, кад је узело власт у своје руке, одмах објавило, да нико осим њега нема право представљати онај део нашег народа који је био под Аустро-Угарском.“)

Нико, дакле, осим Народног Већа, или његових изасланика, не може заступати јужне Словене из Аустро-Угарске, па ни Србија и њена влада! Крфска Декларација била је тиме коначно сахрањена, а то је оно чиме се баш Италији ишло на руку.“)

Због тога је, сигурно, Народно Веће, у складу с ранијим кораком Д-р Грумбића код америчке владе — и било поручило српској влади, да српска војска не прелази обале Савеи Дунава, и због тога се Народно Веће, ваљда, и пожурило, да, још 1. новембра, пошаље савезничким владама и другу своју ноту, у којој се изрично достављало, да је само „југословенски Одбор“ представник јужних Словена из Аустро-Угарске. Те све довело је после до једне непријатне сцене у Версаљу, приликом дискусије о условима примирја. Јер, кад је Д-р Веснић, тада, од Савезника тражио, да се Србији, као представници свих јужних Словена, преда ратна флота бив. АустроУгарске, онда је талијански представник оспорио право Србији, да она представља јужне Словене из Аустро-Угарске, наводећи: да су представници тих јужних Словена „организовани у Југословенски Одбор“, изјавили да их само они могу

представљати. То је све забележено у протоколима версаљске конференције.

. 3) „Тражимо да на будућој мировној конференцији буде наш народ јединствено заступан по својим нарочитим изасланицима.“ (Декларација Народног Већа од 19. октобра. 1918. г.).

4) „Бевионе (члан талијанског парламента, тада на дужности шефа талијанског информационог биро-а у Вашингтону) је нама говорио, да Италија не напушта Лондонски Уговор и да не признаје Крфску Декларацију“. Тај одговор дао је Бевионе „Југословенском Народном Вијећу“, у Вашингтону, у октобру, 1918 (Д-р Хинковић; „Југославија у Америци“, стр. 25), Уосталом, и иначе се знало да Италија не признаје Крфску Декларацију. - |

Србија и Југословени 13