Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

194

Судбина аустријске флоте била је тиме већ одређена: уместо Србији, било је примирјем закључено да се она, флота, преда Савезницима, дакле и Талијанима, који је више нису пуштали из руку“) А што се није догодило да се н на самој Конференцији Мира појаве на једној страни Србија, а на другој „југословенски народ“ из бив. Аустро-Угарске, као што је то Италија желела, имамо искључиво благодарити великој обазривости и пожртвовању г. Пашића, који је на Женевским конференцијама — о чему ћемо тек говорити — својим држањем успео спречити чланове „Југословенског Одбора“ и изасланике загребачког Народног. Већа да и до краја наставе ићи путем, којим су већ били пошли.

Бугари, који беху канитулирали још у септембру, наставили су такође, преко својих агената у разним савезничким центрима, као и у неутралној Швајцарској, радити да умање тешке последице које-су имале пасти на побеђену Бугарску. Они су још првих дана септемора, уочи саме солунске офанзиве, били успели, у Лозани, доћи до неког споразума с ra: лијанима за сепаратан мир. Но, како Италија беше такође потписала познати Лондонски протокол, по коме ни један од Савезника није могао закључити сепаратан мир са било којим противником, она је о тој ствари известила француску владу, која је одбила да се с Бугарима ма шта преговара. Бугари се после тога обратише америчкој влади, с којом нису били у ратном стању и чији је представник још једнако седео у Софији. Тај бугарски корак био је предузет на неколико дана по пробијању солунског фронта. И ако се америчка влада ,

5) По наредби цара Карла, предата је ратна флота загребачком Народном Већу. О томе је Веће било извештено једним телеграмом бечког војног министарства (одсек за ратну мрнарицу). Тај телеграм стигао је у Загреб ноћу између 30 п 31. октобра (1918). Ова предаја флоте извршена је „на изричити захтјев Народног Вијећа“, како тврди г. Поточњак у свом „Рапалском Уговору“ (стр. 32). Међутим, у депеши, коју је „Југословенско Народно Веће“ из Трста, послало Д-р Трумбићу у Париз, !. новембра (1918), преко талијанског адмиралитета у Венецији, речено је, да је бечко војно министарство, „приморано приликама“ извршило горњу предају флоте „(Кез тагтз уоцоозјаме“, Женева, 1919. стр. 23. Ову су књижницу издали чланови „југословенског Одбора“). | Говорећи о тој предаји флоте, Д-р Трумбић је рекао: „Да је АустроУгарска флота предана Народном Већу једним очајним покретом по сагласно девизи аћлде еј ппрега“! Али се — настављао је г. Д-р Грумошћ — „нико неће дати преварити од тога непоштенога чина“ („Соггјеге де Ја Зега“ од 2—Х]—1918), У истом листу, само после два дана, у бр. од 4. новембра, било је, у допису из Рима, саопштено, да је аустриска флота предата Италији „по непосредно дашим изјавама г. Д-р Трум-

бића“. (Ово је из поменутог миланског листа саопштено ну Поточњаковом „Рапалског Уговору“, стр. 37. одакле п ми доносимо).