Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

195

том моменту није одазвала бугарској жељи, она је, после капитулације Бугара, имала тежњу да им помогне, у ком је. пиљу показивала да је вољна пристати, да се са Бугарима прави засебан мир у Софнји. Клемансо је то спречио, изјављујући врло енергично, „да Америка нема права мешати се у питање Савезника са Бугарском, пошто вије с њоме у рату. Француска влада је налазила, да Бугарска, до опште Конференције Мира, има остати само побеђења земља, B све до потписа уговора о миру сносити последице такве ситуације. А кад је било дошао и до потписа примирја са Бугарском, бугарски су делегати изјавили главном команданту савезничке солунске војске, да би Бугарска била вољна ући у споразум са Савезницима да им помогне у њиховој акцији према Турдима. Али је и та понуда одбијена као неморална.

Свима тим спољним тешкоћама, које су задавале највећу бригу српској влади, и на чијем је отклоњену она најживље морала радити, биле су се још изравије, придружиле и унутрашње тешкоће сваке врсте, а у првом реду брига око организовања помоћи становништву у ослобођеној Србији.

Такве беху прилике у којима се председник српске владе морао кретати из Париза у Женеву, да тамо са изасланицима Народног Већа преговара — 0 условима народног уједињења!

Женевска конференција и судбина њезиних одлука — Образовање коалинионе владе у Паризу — Један интервју др. Корошеца у Женеви Одјеци женевских закључака у Америци

Многима је било чудновато, што су изасланици загребачког Народног Већа и чланови „Југословенског Одбора“ унели у познате женевске разговоре не дух братске љубави, нето дух завере, добро промишљење и унапред организоване. Али они, који су се томе чудили, нису знали све што је дотле било. За људе, пак, који знађаху за све јавне и тајне махинације „Југословенског Одбора“, и за везе које је др. Трумбић, за време рата, одржавао са Загребом, није то било ни мало чудно и неочекивано').

1) Говорећи о догађајима иг октобра, 1918. год. г. др. Влад. Ћоровић каже: „наше везе с емиграцијом још увек су биле слабе и вести што их добијамо биле су готово више упућене на то да нас обеспокоје него да нам помогну. Нарочито су биле опасне поруке о диференцијама пдмеђу српске владе и Југословенског Одбора, које су биле врло магловише пи пуне сумњичења“, („Наше уједињење за време светског рата“, штампано

13%