Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

i - 197

такође био дочекан и од представника женевске штампе, требало је да дође у Женеву или Д-р Веснић или Д-р Велизар Јанковић, који би учествовали на конференцијама. Али су Д-р Трумбић и представници српске опозиције правили питање и од Д-р Веснића и од г. Јанковића, и од сваког другог, кога. бн г. Пашић намислио, у горњој намери, са собом у Женеву повести. Хтели су да председник српске владе буде у Женеви усамљен према другим учесницима на заједничким конференцијама. Због тога су правили питање и онда кад је, у самој Женеви, г. Пашић био узео Д-р Лазу Марковића да води записник. Нису трпели никог, јер — „све треба да буде поверљиво“, како су они говорили!)

Г. г. Д-р Корошец, Д-р Мелко Чингрија и Д-р Жерјав, као изасланици Народног Већа, стигли су, као што рекосмо, у Женеву 3. новембра, дакле на три дана пре г. Пашића.

Д-р Корошец је, пре него што је г. Пашић стигао у Женеву, поред других угледнијих представника наше колоније у тој вароши, био примио и једну депутацију српских Мојсијеваца, у којој беху главни рабинер, г. Д-р Исак Алкалај иг. С. Адања. Износећи сву „благодет и равноправност , коју уживају Мојсијевци у Србији, „у нашој милој п драгој отаџбини“, они су Д-р Корошецу изјавили своју жељу „да се што пре изврши уједињење нашег народа на коме су и српски јевреји живо сарађивали“. Подносећи, у свима нашим ослободилачким ратовима, све муке и текобе, са највећим пожртвовањем и напоредо са својом српском браћом, представници наших Мојсијеваца сматраху својом дужношћу, да и у овој прилици нагласе колико им је драга Србија и колико им на срцу лежи уједињење нашег народа.

2) Овим конференцијама требало је да буде присутан и г. Андрија Радовић у име оног дела Српског народа из Црне Горе: Али он није дошао у Женеву. Не знамо узроке тога изостанка. Знамо толико само да је он учесницима на овим конференцијама послао из Париза један поздравни телеграм, у коме је и то речено, да чланови одбора црноГорског за народно уједињење „жале што спречени не могу се одазвати позиву да учествују у тако срећном и тако пресудном већању“. „ја хитам

_ додавало се у том телеграму — да своје најбоље жеље упутим сакупљеним учесницима и да са посебном шоплином поздравим представника привремене владе у Загребу.“ Овај телеграм био је упућен па адресу Д-р Корошеца.

Ми сумњамо да је било неких оправданих разлога што су представници црногорског одбора изостали са овог „тако срећног“ и тако „пресудног већања“ у Женеви. Црна Гора, која је такође поднела огромних жртава у рату за ослобођење нашег народа, требало је у сваком случају да буде представљена на овим конференцијама п да на њима каже своју реч.