Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

198

И једну другу депутацију примио је тада Д-р Корошец. То беше депутација наше омладине, која се у Швајцарској школовала. Са истим мислима н жељама дошла је и она Д-р Корошецу; али је не мало изненађење за учеснике те депутације било, кад их пред самим вратима Д-р Коршечеве одаје понудише да се упишу у — „Југословенску Демократску Лигу“! Д-р Трумбићев секретар, Д-р Слепчевић ревносно је вршио своју дужност и у тој прилици.

Али, да се вратимо главној ствари.

још 3. новембра упутио је Д-р Корошец ноту савезничким владама, па и српској, у којој је саопштавао н молно:

1, да се Народно Веће у Загребу сматра као врховна влада |угословенских земаља, којима већ управља, и да нма своју сопствену војску и своју сопствену флоту;

2, да савезничке владе изволе признати Народно Беће у Загребу као редовну владу реченог народа; да признају у исто време овај народ као нацију савезничку и, најзад, да признају трупама, састављеним из јужно-словенских добровољаца, карактер пријатељске ратујуће стране; и

3. да је г. Д-р Трумбић опуномоћени представник Народног Већа и да једино он има право заступати загребачко Народно Веће и „југословенски народ“ код савезничких влада, а нарочито на конференцијама за примирје. (Ова нота сбјављена је текстуелно у Ф. Шишићевој књизи: „Документи“ стр. 225—226.)

Значајно је, да је Д-р Корошец упутно савезницима ову ноту — како сам у њој каже — као признати представник свих Словенаца, Хрвата и Срба бивше аустро-угарске монархије, што у ствари није дно, јер није био представник Срба.

Дуализам, који су спроводили Д-р Трумбић и „југословенски Одбор“, дуализам који је пред Савезницима наглашен и познатом нотом Народног Већа, био је овим потврђен и од стране његових изасланика. Управо, нота Д-р Корошеца од 3. новембра само понављаше оно, што је садржавала нота Народног Већа, упућена Савезницима још 31. октобра. Требало је сад само принудити г. Пашића да прими све конзеквенце таквог стања ствари. Да бн се лакше у томе успело, и захтевало се да на конференцијама Пашић остане усамљен.

Прва конференција Д-р Корошеца у Женеви није била с Пашићем, него с Д-р Трумбићем. Тек после тога, Д-р Корошец је отишао г. Пашићу, с њим провео кратко време у разго-