Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

201

Пашић је, дакле, морао попустити и пристати:

1., na призна Народно Веће као уредну владу напред Ба „независне државе Словенаца, Хрвата и Срба;“

„ признао је политички карактер „југословенским трупама,“ и најзад ~

3. признао је да је Д-р Трумбић онај коме се даје мандат, да, до образовања заједничке владе, заступа Народно Веће код савезничких влада.

(Сем овога г. Пашић је био: пристао, да нарочитом депешом коју је био упутио српским посланицима у Паризу, Лондону, Вашингтону к Риму, тражи од ових, да пораде код савезничких влада, те да и оне признаду све оно што је напред речено.

Женевским закључцима била је одређена и заједничка влада, која је имала заседавати у Паризу.

Од стране Србије били су именовани у ту владу: гг.гГ. Љуба Давидовић, Мих. Гавриловић и Д-р Драг. Навловић. (IP: Пашића ни по коју цену нису пуштали у ту владу.)

Од стране Народног Већа: гг.г. Д-р Јанко Брејц, Д-р Мелко Чингрија и Душан Васиљевић.

У закључцима конференције изрично се напомињало, да he министри, именовани од стране Србије, положити 8аклешву по српском Уставу своме владару, а министри именовани од стране Народног Већа положиће заклешву Народном Већу у Загребу, пред њетовим председником Д-р Корошепом, Стилизована је, као резултат тих женевских конферен-

ција, и једна заједничка декларација: У њој има и ово место: „Влада Краљевине Србије и Народно Веће у Загребу

ове отправљати послове сваки у свом унутрашњем правном II ЛОРИ ОМ делокругу, на редован начин какав где постоји“. И то је тако, као што рекосмо, имало да остане спе докле то стање Конституанта не би другим заменила.“) Беху, дакле, створени два суверенитета, две заклетве и

три владе: једна заједничка у Паризу, друга у Београду, а трећа Загребу. Ова трећа беше централна влада за „независну државу Словенаца, Хрвата и Срба“, јер у овој новој држави свака покрајина имађаше своју засебну владу, и свака од тих влада непосредно се обраћала страним владама кад год је то

с) И ова деклерација текстуелно је објављена је у књизи Ф. Шишића: „Документи“... стр. 236-237.