Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

209

крајеве с оне стране Дрине, Саве и Дунава, чији српски каракшер нико никад дошле није порицао, и на које Краљевини Србији признаваху несумњиво право сви без разлике њени велики Савезници, па чак и њени непријатељи. Женевске одлуке биле су читаво откриће, иза кога се сав свет и коначно уверио о насртљивости политичког менталита сплитске и загребачке господе, од кога се они ни до дана данашњега нису били кадри отрести! |

Пре него што су лошли у Париз, Д-р Корошец и Д-р Трумбић предали су Декларацију и остале Женевске закључке француској амбасади у Берну да их она преда савезничким владама. Али је француски амбасадор вратио све то српском посланику. А кад су у Париз стигли, — где је Д-р Трумбић довео Д-р Корошеца зато, да покаже како је с њим и загребачко Народно Веће — обојица су отишли у у француско министарство спољних послова, где их је примио г. Пишон. Као најхитнију потребу нагласили су пред г. Пишопом : „признање југословенске нације као савезничке, како би се ошклонили опасни заплеши, који преше, и цело наше национално шшпање добило здраву међународну подлогу за Конференцију мира“. Г. Пишон је на ово кратко одговорио: „да су код њега већ били г.г. Пашин и Веснић, и изјавили да Женевске одлуке нису више у важности и да је Пашић, због несагласности о том питању, дао оставку“, што је „изазвало запрепашћење југословенских представника“ .“)

У Париз је тада био стигао и г. Ж. Балугџић, онда шеф Престолонаследникове канцеларије. Непосредни узрок г. Балугтџићевог доласка био је, по свој прилици, један телеграм, који су г.г. Корошец и Чингрија раније били упутили Њ. В. Регенту: Они су питали да ли је истина, да је Регент одбио да потврди Женевски споразум и да је Пашић због тога дао оставку. Даље су у том телеграму наглашавали, да је г. Пашић уништио хармонију с „Југословенским Одбором“ и створио ситуацију, која може бити опасна за династију, претећи, да, ако се и даље буде продужила Пашићева опструкционистичка политика према Женевском споразуму „може доћи у питање и сам положај Династије ““) Балугџић, кад

#) „Женевска Конференција“... стр. 49 и 50.

**) Овај телеграм био је послат преко српског посланства у Лондону и, како се доцније дознало, предао је тај телеграм тадашњем српском посланику у Лондону, г. Јовановићу, лично г. Сетон Ватсон, наводећи да га доноси од г.г. Корошеца и Чингрије. Ми смо обавеш-

Србија и Југословени 14