Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

218

„Скоро истодобно са ослобођењем Србије, вршила се је револуција у југословенским крајевима у Аустро-Угорској“..... „У Загребу букнула је исто тако револуција, те је узело власт у руке Народно Веће. Неколицина отпорних војника свладана је у крашким бојевима“... „Најпосле у Загребу је створен ужи одбор Већа“... „Веће је свечаним начином положило присегу верности народу у з2гребачкој катедрали“... „Тиме је формално основана, и конститпуцрана нова југословенска држава Срба, Хрвата и Словенаца из крајева до јучер под Аустро-Угарском“.... „Народно Веће је изабрало депутацију из три лица“... „Та је депутација отишла у Женеву, те ступила у додир с представницима српске владе, те Црне Горе“... Тако „данас имамо, дакле, привремено и формално три државе: Србију, Црну Гору н нашу нову југословенску државу, састављену из бивших аустријских провинција словеначких, Истре, Хрватске, Славоније, Далмације, Босне-Херцеговине, прекодравских и прекодунавских крајева“... „Нова југословенска држава западних вавих делова, са врховном владом у Загребу, тражи признање од савезника (које ће и добнти), тражи власт над 5не. аустријском мрнарицом“... и T. JL

Остављајући на страну све друго, пада у овим и сличним објашњењима у очи то, да се стално спомиње нека народна револуција, и то оружана револуција, па чак и неки бојевн, истина кратки, чији је успешни исход тек довео до остварења „наше нове југословенске државе,“ оне у Загребу остварене, и до могућности да Народно Веће узме власт у своје руке.

Ми смо и иначе раније напомињали да није било никакве оружане револуције од стране нашег народа, који је био под Аустро-Угарском, а овде Немо споменути прво то, да револудија није била ни могућа, што је било разумљиво, кал се зна, да је сав наш народ у Аустро-Угарској био за време рата као у једноме гвозденом оклопу, и друго то, да Народно Веће у Загребу нити је узело власт у своје руке после как· вих оружаних сукоба, ниши је имало потребе да бије какве бојеве. | Загребачко Народно Веће, као уосталом н друга Већа по разним локрајинама бив. Аустро-Угарске, било је признато манифестом цара Карла још 16. октобра, (по новом) 1918. г.

= „Аустрија има да према вољи својих народа постане савезна драсава, у којој свако племе на снојем територију