Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

233

Како је у то доба далматинска влада већ била поднела Народном Већу и формалан предлог на основу кога је требало извршити акт уједињења, и како се и сарајевска влада тако исто изјаснила, а Војводина одлучила да се директно прикључи Србији, што је, неколико дана доцније, и формално извршила на својој Скупштини у Новом Саду, почиње се и Народно Веће у Загребу, и ако тако доцкан, озбиљније задржавати на тој ствари, те на седници својој од 20. новембра, а на предлог Д-р Павелића, одлучује, да се сазове пленарна седница средишног Одбора Народног Већа, и да се тада „расправи прешни предлог далматинске владе о привременом јединственом уређењу државе С.Х. С“.

IV.

Пленарна седница средишног одбора Народног Већа, која је имала расправити предлог далматинске владе о 06разовању заједничке државе, сазвата је тек за 23, новембар. ")

Тога дана примило је Народно Веће још пет предлога з истој ствари. Али се ужи одбор Н. Већа, изабран по предлогу др. Смодлаке, задржао поглавито на предлогу далмагинске владе, па је у свој „закључак“, који је поднео на решење пленарној седници, унео све оне тачке које су по предлогу далматинске владе условљавале образовање заједничке државе.

По предлогу далмгтинске владе и по том „закључку“ ужег одбора, изрично је задржато право за Конституанту да тек она одреди и облик државе (република или монархија), и место у коме ће бшти њена престоница, и унутрашње уређење државе, за које се предвиђао федеративни облик. За привремену престоницу далматинска је влада означила Сарајево, а „закључак“ ужег одбора остављао је да се то питање „реши споразумно“.

7) T. Свет, Прибпћевић, десетак дана раније, био је поручно у Београд, да до 23. новембра српска влада саопшти посебном нотом Мародном Већу „да са радошћу прихвата изјаву Народног Већа од 19. октобра, поновљену у закључку Хрватског Сабора“... Ваљда је то учннио у циљу да би се олакшала ситуација на седницама Народног Већа кад оно узме у претрес питање уједињења.

У то доба сви чланови српске владе још нису били у Београду. Није био тада у Београду ни председник владе г. Пашић. И он, као и већина чланова владе били су тада још ван Београда,те ако је на поруку г, Прибићевића из Београда што одговорено, онда су то могли учинити само она два-три министра, који су у Београд са Крфа већ били стигли,