Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

Из ове спште хармоније у посматрању свега тога питања издвајали су се, у то доба, само неки од оних људи, који су, после, били чланови „Југословенског Одбера“. Они су са свим мирно прешли преко свих раније поменутих одлука српске Народне Скупштине и преко изјава српске владе, па су на концу 1914. г., основали у Риму „Хрватски Одбор“, у који су, поред осталих, ушли као чланови и г.г. Д-р Грумбић, А р Хинковић H Д-р Лујо Војиновић. (Шишићеви „Документи“, стр. 14).

Први јавни акт тога Одбора, у колико је нама познато, била је једна његова протестна изјава, објављена у децембру, 1914. г, у миланској „Соглеге де la ега“. На кратко време пре тога гроф Тиса је у пештанском парламенту хвалио Хрвате као јунаке и родољубе, па је „Хрватски Одбор“, поменутој изјави, протестовао против тога и објашњавао да гроф Тиса тиме жели завести европску јавност „о' правом стању стварни у Аустро-Угарској и о правим осећајима, којима је прожет хрватски народ“.

Вреди нарочито нагласити да су господа из „Хрватског Одбора“ — како се из поменуте њихове изјаве види — гледали у историјској прошлости Аустро-Угарске неку ослободилачку улогу њену. Враћајући се на догађаје од пре два века, када је Евгеније Савојски освајао Београд од Турака, они овако кажу: „Ова два догађаја, ослобођење Београда од Турака и садашње бомбардовање Београда, и Хрватима најбоље доказује како је Аустро-Угарска постала од ослободнтељице разаратељица народног јединства Срба и Хрвата“.

Г. г. Ог. Трумбић, Ог. Лујо Војиновић, Ог. Хинковић и остали чланови тога „Хрватског Одбора“ пронашли су, као што видите, да је војна Евгенија Савојског имала неку „ослободилачку“ мисију, и то баш у погледу јединства Срба и Хрвата! А сви ми, остали смртни, налазили смо, да је и та војна била у општем плану политике Хабзбурга, у плану осигуравања и проширења аустро-угарских државних граница даље на Исток, и не ради нечијег ослобођавања него ради подјармљивања. Та аустријска политика заснована је још пре те војне, па је настављена дуго и дуго. после ње, све до наших дана, када су у корену засечени и Аустро-Угарска и Хабзбурзи.') j

4) За владавине А-Угарске у Северној Србији (од 1718—1739), једна од главних брига аустријских државника била је „не допустити црквено уједињење српског народа, те га с тога треба поцепати на