Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

5 с

Управни Одбор „Јадранске Легије“

Други јавни акт „Хрватског Одбора“ у Риму, био је образовање Управног Одбора „јадранске Легије“) Упућена су била нашој емиграцији два прогласа од стране тога одбора, оба у јануару, 1915. г.

Позивајући наше саплеменикс, који су тада били ван Аустро-Угарске, да се као добровољци упишу у „јадранску Легију“, Управни Одбор је у тим прогласима изрично давао на знање, да ће Легија „имати властито оделење Црвеног Крста“ и објашњавао, да се она назвала „Јадранском“ с тога, „што је наше Јадранско Морг синтеза идеала свих Југословена, који живе на његовим обалама или према њему теже, и с разлога, што делатност Легије има да се поглавито развије у нашим крајевима Јадранско: Мора“. Даље се у тим прогласима говорило да ће место, у коме ће се добровољци концентрисати, бити накнадно одређено, „свакојако једно место у Европи, по све сигурно за њихову личну безбедност, и да ће „војно образовање, војну преобуку и оружје добровољци примити у месту концентрисања, под управом стручних лица, што ће све бити накнадно одређено у споразуму са компешеншним факторима“ >)

Ово брижљиво избегавање и самог помена Србије и српске владе, или српске Врховне Команде као „компетентног фактора“, с којим би се Управни Одбор „Јадранске Легије“ имао споразумети како о месту концентрисања добровољаца, тако и о њиховом војничком образовању и т. д, пада и сувише у очи, да би га нарочито требало коментарисати. Рећићемо само толико, да је то избегавање дошло као природна последица раније одређености чланова Управног Одбора „Јадранске Легије“, управо одређености r. r. Трумбића,

митрополије“, како би га „верски, а у исто време и национално раздробили“.... Аустријска управа у Србији „имала је свим силама штитити и помагати католичку цркву а трпети источно-православну, па јој у приликама сужавати права и сугбијати је у све уже границе“. Аустријски су државници тако радили, под изговором, да је то у интересу „Илирског народа“, (који ће, доцније, ти исти аустријски државници и ради истих циљева, прекрстити у народ „југословенски“). Види о томе: „Аустријска владавина у Србији“ од Пг. Драг. М. Павловића, прештампано из Гласа Српске Академије Наука, Београд, 1901. г., стр. 53—70. i

1) Г. Шишић у својим „Документима“, страна 15, наводи да су „они исти патриоти, (т. ј. Ог, Трумбић. Ог, Лујо Војиновић, Ог, Хинковић и остали) који су доцније основали „југословенски Одбор“ у Лондону, најпре, у Риму, имали на уму да оснују одбор „Јадранске Легије“. (И основали су га).

2) Шишићеви „Документи“, стр. 19 и 20.