Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

29

Италијом за њезину интервенцију уз тешке жртве на рачун нашег народа. А у марту исте године знали су и сами чланови „Хрватског Одбора“, да је уговор са Италијом на прагу, и да се прохтеви талијански нису могли: сузбити.) Све то, јамачно је и допринело те су господа из „Хрватског Одбора“ почели полако долазити к себим појимати ла Рим није баш тако погодно место из кога би се њихова акција плодно могла развијати. Гако је дошло до неке промене у концегпији чланова „Хрватског Одбора“, чији је и сам назив означавао сепаратизам, те господа из тога одбора, после тога, одлаве у Лондон, одакле се више неће појављивати као Хрвати већ као „Југословени, због чега и оснивају „југословенски“, место римског „Хрватског Одбора“. То је, дакле, моменат када чланови „Хрватског Одбора“ свлаче — бар пред јавношћу — своју племенску, хрватску кошуљу и отпочињу стварати „југословенски народ“, како су се то они сами изражавали.

Одмах после свога конституисања“) „Југословенски“ је Одбор (6. маја) упутио један мемоар француској, енглеској и руској влади (овој преко тадашњег њеног посланика у Паризу Изволског), у коме се пружају потребна обавештења о приликама под којима живи наш народ у Аустро-Угарској, о његовим справданим надама и т, д. о свему ономе, што је у том истом мемоару, сам „Југословенски Одбор“ означио као свој циљ: „да упуши владе U велику публику савезних народа у сшање југословенских земаља, које су још под АУгарском, и у њихове националне шежње.“ Додаје се у том мемоару и то: да „читав југословенски народ, Срби, Хрвати и Словенци, сви ми очекујемо од овога рата уједињење свију народних удова и читавога свог територија у једну независну државу“ и наглашава се, „да борба Србије и Црне Горе није борба освајалачка“ него да су те „две српске државе протагонисти у ослобођавању свих Југословена, те и „југословенски

1) „Овдашњи хрватски емигрант Трумбић неочекивано је добио преко српског посланства кратак шифрован телеграм од Супила, који саопштава следеће: стање питања о будућој судбини земаља северне Адријатике знатно се погоршзло. Јак утицај ва то погоршање овог питања имала је блокада Енглеске и ток војних операција у Дарданелима. (Из депеше руског амбасадора у Риму, Крупенског, послате у Петроград 18. марта, 1915. г, под N9 55).

Лондонски Уговор (са Италијом) потписат је 26. априла, 1915. г. по новом.

2) „југословенски Одбор“ конституисао се у Лондону 1. маја, 1915, г.