Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

смо из прогласа Управног Одбора „јадранске Легије“ видели, носило је на себи печат најпотпунијег подвајања од Србије тако, да је „шака избеглица из Далмације и Хрватске“, кој је тада била у Риму, наумила ићи, и већ је била пошла, сасвим супротним путем од онога, који је Србија била обележила у питању нашег националног ослобођења и уједињења.)

Српска влада, која је, у име Србије, водила једну несебичну, ширскогруду политику, и која је све оно чиме је располагала била ставила у службу ослобођења и уједињења целог нашег народа у једну државу, доживела је, после извесног времена, ту незавидну срећу, да јој баш та „шака избеглица“, која се у Риму заносила идејом Велике Хрватске, отпочне из разних центара Европе добацивати ружне клевете: као да је то она, српска влада, која је, тобоже, прожета идејом сепаратизма и загрејана једино ни само за — Велику Србију! И та клевета, која је, у ствари, добацивана само зато, да прикрије праве намере г. Ог. Трумбића и његових интимуса, који се чак ни у децембру, 1918. год. нису могли помирати. са идејом једне, једноставне државе наше н са образовањем једне владе за целу земљу, стално је од тога доба понављана, па се још и данас понавља.

Чланови „Хрватског Одбора“ у Лондону

Видели смо шта су све чланови „Хрватског Одбора“ из Рима предузимали да остваре дуализам у спровођењу народне политике и да у дело приведу своје сепаратистичке тежње. Но, у тренутку када су чланови „Хрватског Одбора“ оснивали Управни Одбор „Јадранске Легнје“ ми упућивали оне прогласе с упису добровољаца у ту легију, још нису били наступили извесни догађаји, који су, несумњиво, имали утицаја на доцније држање чланова тога одбора.

Манифестације наших саплемсника у Америци тек су доцније дошле, а Италија је у то доба још једнако била савезник Аустро-Угарске. У јануару и фебруару, 1915. год, тек су почели избијати гласови о преговорима Савезника са

1) У доба, о коме је овде реч, били су се пронели гласови, да су у јануару 1915. године, г. г. Грумбић и Супило били код талијанског државног подсекретара Д-р Мартинпа и молили талијанску потпору за Велику Хрватску. После тога било би довољно разумљиво зашто је Управни Одбор „Јадранске Легије“, у својим прогласима из јануара, 1915. r., избегавао поменути Србију као „компетентног фактора“ с којим би се договарао о спреми и обуци добровољаца.