Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

41

зла. А освојење Кајмакчалама и Битоља, када је био повраћен један део Србијине територије, убрзо је показало и г. Д-р Трумбићу, и другима који су као он мислили, да Србија још живи и да још има слободних Срба.)

„Југословенски Одбор“ и Бугари

Концепција г. Трумбићева и чланова „Југословенског Одбора“ ишла је, као што смо видели, за остварењем „снажне Југославије“, која се „има оријентисати према Јадрану“. Да се до тога дође, г. Трумбић је, у 1916. години, мирне душе приносио на жртву велики део српског народа, као што је доцније мирно прелазио преко похлепности Талијана, да, после рата, захвате што више хрватског, а нарочито словеначког елемента. Место да се свом снагом бацио на купљење добровољаца, који би имали помоћи решењу рата у корист Савезника, г. Трумбић је претпоставио, да ће Савезнике придобити за своју мисао о будућој „снажној Југославији“ тиме само, ако се, у име аустро-угарских јужних Словена, буде одрекао онога од чега се Србија никад није ни могла ни хтела одрећи.

Тако смо били осуђени да читамо, како се баш уочи самог доласка српског Престолонаследника и врховног команданта српске војске у Париз, председник „Југословенског Одбора“, брат наш, човек који прича како тежи за државном заједницом са Србијом, одриче Србијиних територија у корист — Бугара, који су у томе тренутку свирепо клали по окупираној Србији! Зашто је то чинио г. Трумбић> Зато како је он сам у „/ Echo де Раг5“ написао — што ће „снажна Југославија“ тек онда доћи до „равнотеже и благостања“ када се буде одрекла Вардарске долине и Егејског Мора и „своју економску експанзију упутила ка Јадрану“!

Разуме се, да ми Срби нисмо могли лака срца прелазити преко таквих декларација председника „Југословенског

5) У своме органу: „Р Homme Епсћагле“, у броју од 24. марта, 1916. год, дакле само на четири дана после поменутог Трумбићевог чланка, написао је Клемансо, доцније председник француске владе, један чланак под насловом: „Живела Србија!“, у коме је, поред осталог, рекао и ово: „Изгледа чак да има људи, не знам где, који се попуштајући неочекиваним сугестијама питају да ли не бисмо добро урадили ако се поново вратимо на пројект с Бугарима!.,.. Има, може бити сувише финоће у овој двострукој „дипломатији“. Требало би да ми са своје стране, и то сад, издамо Србе! Али ми нисмо рођени као издајници, то је главна тешкоћа“.