Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

92

треба војвода. Но војводе које су чиниле насиље народу, блвале су казњене. Земљоделство било је у добром стању. Ране тако је било да је се н. пр. могло на сваку нахију разрезати до 1.000.000 ока ране за руску војску. Трговину водили су Срби већином са Аустријом. Врховни вожд нарочито старао се, да буде у добрим одношајима са Аустријом п Влашком ради трговине. Трговина са Турском водила се само у време цримприја, и то по нарочитом одобрењу, а другчије се казнило смрћу; ко је ухваћен, да је противу забране трговао, тај је главом плаћао, а роба, долазила је у касу државну. Што се тиче дација, биле су ове: 1) пореза, сваки жењен човек п којп је имао пмања плаћао је по 10 гр. 2) десетак од целога берићета скупљали су кнезови и предавади су магистрату; 8) двадесети део од оваца, коза и телади на издржање пошта и артиљерије; #) жировница од свакога домаћег свинчета по 4 паре, а од купљеног по 10 пара. коју су скупљале војводе п у касу предавале; 5) судске таксе; 6) прирез, који се понекад ударао у неким местима на народ, по случају каквих непредвиђених расхода; 7) ђумручке приходе особито на северним п источним границама; који су, пили непосредно долазили у касу државну, или су давати под закуп; тако Ајдук Вељко држао је под закупом ђумруке од Пореча до Радујевца и плаћао је ва њих 70.000 гроша. Таксе ђумручке опредељавао је Совјет. У почетку плаћало се по 8 гроша од места, (8) но кад су Руси закупили неке ђумруке, плаћали су по 9 и 10 гроша (5) 8) скеле на Дунаву, Сави, Морави, Ибру п Колубари такође даване су под закуп; 9) аренда од риболова долазила је у касу; 10) приходи, добивени продајом прифатних, турских добара; 11) приходи од руда, вађених у рудничким планинама; 12) руска новчана помоћ; која је више пута долазила у народну касу; но у коликој суми није извесно.

Расходи земаљски били су ови: 1) плата војницима, који су служили као најамници и разним занатлијама при војсци, од којих топџије добијале су по 5 гроша дневно, остали војници по 15 гр. месечно, а мајсторима плаћато је по 1 п по 2 гроша на дан; 2) за набавку војеног материјала: шалитре, олова, барута, пушака, топова итд. 8) за набавку ране за војску, осим десетка, 4) на обдржавање градова п шанчева у виду кулука; 5) плата чиновницима: до 1811. год. ни Карађорђе ни советници нису имали плате из народне касе, већ добивали су на издржавање од 80 до 100 гроша месечно од оних нахија, које су они престаљали као посланици, У 1811. години, устаповљено је било да се даје Карађорђу 24.000 гроша годишње плате, но он се тога одрекао; совјетницима по 6,000 гр.; секретарима Совјета,