Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

98

од две хиљаде до четири; члановима варошких магистрата по 400 гроша; магистратским секретарима по 8300 гр. осим тога чланови и секретари магистрата добивали су и рану: председник београдског магистрата имао је 1.000 а чланови по 500 гроша. Војводе и капетани нису добивали плате у повцу, но свакоме давало се какво село, кога становници дужни су били срађивати његове послове. ПроФесорима велике школе у Београду била је плата годишња по 1.000; 6) поште обдржаване су припрезом од тога округа у коме су постојале; тако ваљевски округ плаћао је 43.427 гроша; 7) опште народне зграде градио је сам народ; а плату су добивали ту само они, који су управљали радом; 8) владике су добивале димницу по 12. пара од куће; а свештеници добивали су извесну плату, за венчање, велико и мало опело иза друге црквене обреде, осим тога добивали су бир од сваке жењене главе по 15. ока жита; 9) било је п повремених расхода: као на путовање чиновника, одређених по каквом званичном послу и т. Д. '")

Негледајући на, то, што је народ за толико година био у ванредном стању, Срби су почели били учити своју децу књизи. А међу њима било је учених и изображенах људи, који су се истина учили у Аустрији, али се после преселили у Србију. Међу њима беше особито поштован калуђер Вићентије, који је предавао богословију у београдској школи, и Доситије Обрадовић, попечитељ просвете. Црквеним делима управљао је митрополит београдски Леонтије с јошт једним владиком, а у њихову управу нису се мешале ни војене, ни грађанске власти.

Свега српске војске, још 1810 године било је 58.000 људи, међу којима 83.000 коњаника са 75 топова. Но у време када је са свих страна претила Орбима опасност од Турака, српска се сила морала увећати. У почетку самог устанка, српска се војска веџбала по аустриском начину, а пошто су дошли Руси, Карађорђе заповеди, да. се Срби веџбају по руском начину. Војска, у мирно доба веџбала се у малим четама, сваки трећи дан у месту, где је ко живио, а после је сваки војвода скупљао све чете целога округа, те продужавао учење с паљбом и без ове. Коњанике најпре су учили као и пешаке, па онда тек коњаничком веџбању. Топшије су се веџбале у Тополи, где је живио Карађорђе. Одело војске мало се разликовало од народњег одела, осим топпија и добошара, којих су се аљине мало више разликовале од народних. За војене преступе судиле су војнике саме војводе, по настави врховног вожда и народног Совјета, а окружни магистрати нису имали права да се у то мешају. У Београду ли-