Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

97

Милош Обреновић, прота Матија Ненадовић, но и они су морали уступшти турској сили. На послетку Турци се крену Шапцу, близу кога се налазио главни стан западног дела српске војске. Извештај о томе стигне п Карађорђу, који тек што се почео опорављати од болести. Он је већ знао о несрећи, која је снашла Србе на источној граници, видио је да Турци одољевају и на западу; а међу тим долазили су му гласови, да су турски агенти продрли у Србију и наговарају народ да положи оружје, а сељаке, да одустану од својих војвода, а сами ће пстребити старешине, зато што су убили пашу у Београду, покрстили многе Турке, што су се иженили многим турским булама и девојкама, и што су ишли на Сјеницу. Карађорђе бојећи се за народне војводе, кад виде да народу грови опасност, напише писмо цару Александру, и отправи га у главни руски стан, у Теплицу. У овом писму јавља, о успесима Турака. Одмах за ТИМ добије Карађорђе извештај од Младена, у коме му јавља да је изгубио битку под Делиградом. Карађорђе полети у логор на западној граници, и даде овде нове наредбе српској војсци; трећи дан пође на Мораву, у намери, да овде помогне својим саветима. Но 20 Августа добије извештај, да су град Кладово, који је бранио Дунав освојили Турци. Сад видећи Карађорђе да се овде ничим помоћи не може, врати се опет Шапцу; и овде сазна, да сви становници, оних крајева, који су између Дрине и Саве беже у Аустрију; да аустријске пограничне власти ласкају бегунцима, обећавају им разне олакшице; шта више, примају их у дарску службу и да су већ склопили четири баталиона од Срба, који су њима пребегли. Кад чу Карађорђе, да су се већ видински Турци сјединили са војском великог везира, он да неколике наредбе заштитницима Шапца, па похита у Београд с својим првим секретаром Јанићијем, те да се овде посаветују са руским послаником. Недоба видећи и сам скору пропаст Србије, а из разговора вожда и Совјетника разуме, да немају снаге одржати се противу многобројне турске војске, посаветује Карађорђу, да пише писмо великом везиру и тражи примирије на шест недеља, те да би зато време могли иселити се сви они, који неће да остану у турском поданству, а остали предаће се на милост и немилост великом везиру. Карађорђу се допадне тај савет, јер се надао за то време поправити стање ствари. Ево, како је гласило писмо, које беше послато у турски логор: „Чујемо, да сте ви дошли на реку Мораву с свом силом, коју сте имали поред Дунава; да је сав народ с оне стране Мораве побијен; села и вароши попаљене, жене и деца поробљена, а видимо да смерате упропастити сву Ср-

СРБИЈА И РУСИЈА. Џ