Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

98

бију; но ја се надам, да се то не може свршшти тако брзо и без проливања крви, а ако сени сврши, биће вам грехота пред Богом, а цар неће имати никакве користи од пусте земље. Но ако хоћете сами да се користите, а опет и од своје стране да учините богоугодно дело, то дајте нам времена, ради преговора о миру: тако ће остати народ не растеран и под вашим поданством, ода шта ће бити цару велика корист, а ви ћете учинити богоугодно дело, тако ћете примити народ као у цветану башту, неупропашћени до корена. Ако пристанете на преговоре за мир, онда пшшите босанском везиру и објавите свој војсци, која је опколила Србију, да престане нападати за шест недеља, како би ми имали времена да вам пошљемо депутацију, ради преговора и да би сваки, којп не смедне остати, пселио се за то време из Србије п настанио се где хоће.“ Кад велшки везпр доби то пишемо, позове на веће главне начелнике појединих делова војске; но ови му објаве: да је ствар са Србима већ скоро свршена, а много крви проливено, па ако се сад продужи на шест недеља, примаћиће се зима, а Срби само омањују као што су омањивали 10 година. Везир не одговори на писмо Карађорђево, који је међу тим послао свога секретара војсци у Шабац, а сам остане у Београду, скупљајући пебану п спремајући се да оде на ушће Мораве. Баш у то време добије митрополит Леонтије писмо од Младена с Мораве, у коме га позива да дође њему, те да се посаветују, како би могли прећи на аустријску страну у Ковин, ради разговора са његовим старим познаником Реџпепом, кога би он молио, да се прими посредовања за преговоре о миру с великим везиром. Митрополит покаже писмо Карађорђу, па додаде, да двоуми, да л да прими илп да не прими позив Младенов. Карађорђе не виде, из предлога Младеновог, да под овим изговором намерава умаћи у Аустрију, одговори „Леонтију, да сам намерава ићи на Мораву, и позове га са собом. Они обонца оду на ушће Мораве, где је био начињен шанац, кога су бранили Срби под заповедништвом Вула Илића. Ту им обећа послати помоћ п топове из Београда, па оде уз Мораву у логор Младену; овде се убеде, да је већ додне и некорисно пуштати се у преговоре с великим везиром. Карађорђе ин митрополит оду у Београд. На путу он је нанлазио на гомиле народа који бераше у Аустрију; узалуд их је Карађорђе убеђавао да се врате натраг, њега нико није хтео слушати. Кад Карађорђе 18 Септембра дође у Београд, напшше неким војводама пишемо овако: „јављам вам, да сам дознао, да ви спремате чамце и превољевате народ, да бежи и да се сели у Аустрију. Чудим се, шта вам је кад се наше војске свуда по границама боре