Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

106

наше бивше старешине нас лагаше, или су они томе п криви, те нас велики наш цар остави и на жертву богохуљнику поклони. Ми народ пред Богом и пред свим светом невини зато ово вама пишемо, ако су бивше старешине неке некуд и отерате, како чујемо, ваља да су их криве нашап, али ви Фала Богу нисте, јер знамо, да се нисте замерили ни код цара ни код народа. Вама је слободно у име угњетеног народа ићи цару и просшти. А где су вам други зашто сеп опет не трудитер Трошка ако немате, зашто пешке не идете, и леба. не просите, док до цара дођете; на путу умрите од глади, и ми браћа ваша и род умиремо сваки минут од страха и зулума по путови, ми на вас уздамо се. да ће те ви сајединити суве ваше са сузама нашим п да ћете непрестано умпвати ноге и престол нашега великог цара Александра и велике надежде Русије, п духа, којим још једва дишемо, које чујемо, да је п туђе многе народе избавио од зулума, дигао и прославио. Нека излије милост п славу своју, којом га је вишња десница прославила, и на нас јединовјерни и јединокрвни убоги род свој што скорије, да до конца не будемо пстребљени, да у страху сви вообше вјеру своју као Босна пи Вук Бранковић богомерску Турску не примимо. Зато отиђите, просите п видите, је смо ли са свим од нашег цара остављени, дођите п кажите нам коју од вас чекамо, тако вам великога Бога и Христова страшнаго вторато пришествија пи суда. Ако неодете и не дођете скоро да нам истину кажете, то сви од малог до великог ваши соперници да будемо на страшном суду божијем! (86).

Тек у Децембру месецу могао се кренути прота Ненадовић п поћи на пут пз Карловаца у Беч; 15. Децембра стигне у Беч. Овди је он пет и по месеци походно руске, аустриске, пнрлеске п пруске дипломате, који се бијаху сакупили на бечки конгрес. Прота је водио дневник о свима својим преговорима и бележио све уњ, шта су му гди и у ком лосланству говорили (57)

Најчешће и најрадије шшао је Ненадовић код руских дипломата, с којима је најпре и одпочео своје преговоре. 16. Дец., бпо је код Недобе и предао му писмо, у коме беху описане све невоље србске а сутра дан саопшти му, да има код себе „полномшчје“ и печат војвода, да може по његову савету писати молбе у име Срба, како оних, што осташе у постојбини, тако и оних, који се још налазе па левој обали Саве. Недоба одведе Ненадовића, у канцеларију код графа Каподнстрије. Српски прота исприча овоме племенитом заштитнику угњетених народа, о зулумима, турске владе у Србији; он му је причао: како Србе без разлике старо и младо, мушко и женско, секу ве-