Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

107

шају на коље набијају; робе и харају; народ последњи пут моли за одбрану од руског цара, као свога заштитника, па онда од свију његових савезника, хришћанских царева. ГраФ Каподистрија, одобри намеру, да се даде молба владаоцима свију великих држава; посаветовао је, да Ненадовић преко Булгакова измоли аудијенцију код Александра Та ако ову не узмогне добити, то да гледа прилику, па да преда сам молбу цару у руке, у дркви или кад буде излазио из цркве; на последку посаветовао му, да молбу да његовом секретару Стурзи на преглед. Кад је Ненадовић, показао овоме своју молбу, Стурза одговори: „добро, добро! Само додајте још тачку, да цареви буду милостиви, да помире српски народ са султаном, и да султан не поступа са Србима, као са жртвом, већ као са својима поданицима и „платежницима“. По савету Стурзе, Ненадовић напише код куће четири молбе: за руског, аустриског, инглеског и пруског владаоца и преда их Недоби. Недоба начини из ових молаба кратви извод главних тачака, да предходно поднесе цару Александру. Саму пак молбу на име руског цара, саветовао је Недоба, да се скрати п да се употреба повише руских речи, како би цару било пријатније читати. Недоба посаветује Ненадовићу, да се напише молба графу Несељроди на немачком језику, те да му он изради аудненцију код цара и да се заузме за српски народ како код Александра 1. тако и код његових савезника. 20. Децембра, била је предата молба Неселроди, па тог истог дана види се Ненадовић с Булгаковим и секретарем Даниловским, који су га обнадеждавали, како су знали. Сутра дан била је предата молба цару Александру, пошто је на ново била преписана. Од тог времена Ненадовић је сваки дан одлазио у руску канцеларију и походио руске чиновнике. 24. Децембра Булгаков и Недоба саветовали су Ненадовићу, да преда, што брже може, молбе и другим владаоцима. Тог је дана био Ненадовић, код аустриског министра, графа Врбне и преда молбу. 28. јављено му је, да ће зацело добити аудиенцију код аустриског ћесара; а исти дан предате су молбе пруском и инглеском посланству. У инглеском посланству одговоре Ненадовићу, да се нерадо подухваћају тога посла, јер се налазе у пријатељству са султаном. — „Баш зато, ми вас п молимо, одговори Ненадовић, што сте ви у пријатељству са султаном; он ће најбоље послушати своје пријатеље и заповеди ће, да се престане од онога, над Србима свирепства“. Сад упитају Ненадовића, „на ком је језику молба2г“ — „На немачком“ одговори Ненадовић. „Ми пи смо добри Немци“, одтоворе Инглези и рекну да молбу напишу на латинском језику. У стану пруског краља одговоре Ненадовићу, да они већ