Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

108

знаду о чему Срби моле, но нека поднесу молбу пруском посланику вод бечког двора Гумбољту. После два дана дође Ненадовићу момак из пруског посланства п јави, да молбу треба предати прускоме краљу преко Гарденберга. Ненадовић јави руским дипломатима о току преговора са Аустријанцима, Прусима п Инглезима. Алп се у брзо Пруси отресу Срба обећавши, да ћео њима рећи добру речу Цариграду и, пошто је био Ненадовић 14 пута у пруском посланству, више није ни ишао. Инглеви се отресу Срба јошт брже: Кад је Ненадовић пети пут био у њихном посланству, њему кажу да пнглески двор није намеран да се меша у српске ствари, и њему саветују да се тако јавно не шета по Бечу. Јошт је остало надање на Русију и Аустрију. Аустриски дипломати овом приликом покажу Ненадовићу све, шта су имали противу пре_Ђашњих војвода српског народа: „Знамо ми добро да прост народ није крив“, говорио је Ненадовићу саветник посланства Худелист: „Н0 су криве његове старешине; а особито онај неваљали п гнусни Сенат, који је био у Београду, онп су т.ј. сенатори притесњавали наше поданике, сметали редовној трговини, бунили наше поданике противу ћесара и тиме су унесрећили млоге граничаре; тако су били погордили се у време своје случајне среће, да нису ни једнога императора у Европи равњали са собом; својом прекомерном надутошћу, довели су нас, своје суседе до тога, да смо мп магнати готови, модити ћесара, да пошље неколко полкова на Београд п да га разори. А међутим ко вам је подпомагао добрим саветима и џебаномр Ко је радио код Порте за васе — Ми емо све предвидили, шта ће бити са вама, па опет вас нисмо оставили, примили смо оне, који су побегли нама и нисмо их издали Турцима2“ Ненадовић и опет замоли за аудиенцију код цара; то му буде обећано. И 5. јануара Франц Г. прими српске посланике. Пошто им изговори дугачку беседу, у којој спомене своја пређашња благодејања српскоме народу, он обећа да ће заповедити свом посланику у Цариграду, да ради код султана да престане гонење Срба; а њих посаветује да остану у Бечу и да чекају одговор. Ненадовић очекујући посљедице овог обећања, скоро сваки дан походио је руске дипломате. Несељрода му је говорио, да је већ руски цар више пута писао султану п молио, да престану тпранства у Србији; саглашавао се са Ненадовићем да Срби свепсва могу очекиват само од Русије, п ако српски народ буде истребљен, то ће се приписати неатостио њему руског цара, као заштитника Србије. Но Ненадовић није могао добити аудпенцију код цара Александра; а међутим из Србије долазиле су нове тужбе и опшен турског зулумћарења. Турци су особито беснили у почетку јануара: само у Београду било је уби-