Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

109

јено 178 Србина; у Крагујевцу посечено 50, а 86 лежало у тамници, које је очекивала така иста судбина; у Чачку је погубљено 78 људи; у Драгачеву 60. Ненадовић најпре полети аустриским дипломатима: њему повторе пређашња обећања, додавши, да је султан наклоњеп да учини милост, но свпрепствује проклети Сулеман-паша; затим Ненадовић оде руским дипломатима, они му посаветују, да он пише кнезовима, да моле патријарха цариградског преко београдског митрополита нек он моли султана, да помилује Србе. У Фебруару стигну нова писма из Србије онако исто жалосна као и пређашња. На овај мах Ненадовић већ није више ишао у аустриску канцеларију; он није у њој био од 5. Фебруара до 18. априла. У почетку марта опет стигну нови гласи из Београда; Турди терају Србе, те утврђују градове, говорећи, да се очекује ратовање с московом; држе код себе све кнезове, међу, којима је и Милош Обреновић, и траже, да они доведу у Београд око трпи пљаде најодабраних Срба, да их казне; а у противном случају саме ће старешине платити својим главама. На то Булгаков и Недоба, кажу Ненадовићу, који им је ово јавио: то је мучно веровати и не смемо цару престављати.

Брзо наком тога Ненадовић добије писмо, у коме српске старешине, траже од њега да им се да једанпут ма какав алп последњи одговор: имали надежде на помоћ од Русијер Ненадовић је добио ово писмо 18 Марта, и неколико дана узастопце ишао је грофу Несељроди, преда у руску канцеларију копију од писма, па је чекао одговора; њега су једнако молили „дођи сутра.“ Тад Ненадовић напише у Београд: нема! кнезови ништа нема! наш посао не пде!“ 29 Марта дозна Ненадовић да је аустриско правителетво учинило наредбу, да закуне на поданство све оне Србе, који су се још задржали били у Аустрији, а тко-ли на то не пристане, да одма одлази, било у Турску, било у Русију. На послетку 28 Априла стигне глас, да су Срби наново устали на Турке под управом Милоша Обреновића. Ненадовић одма саопшти о овоме у руску дипломатску канцеларију; а 27 Априла преда дугачку молбу на име Александра 1. молећи га да пошље устаницима барем новада. Но није било никаква одговора на ову молбу. Тад Ненадовић почне радити да добије изнова аудијенцију код аустријског ћесара. Франц [. позове к себи Ненадовића 8 Маја. Ненадовић представи ћесару узроке, због којих су Срби на ново устали. Франц му на то рекне: „ви сте упливали у једну воду, из које ћете мучно испливати; ја вас сажалујем и рад сам да испливате; а све знам шта сте трпили; мени је од граничних команданата познато.“ Кад је Ненадовић замолио за помоћ, ћесар га упита „шта иштете и какву