Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

118

сови, које је Милош добијао из Беча од Матије Ненадовића, не могоше, дати поуздања Милошу, да подстакне народњу борбу. Он одговори Хапи-Продану, да он не може пристати на његов план, већ саветује п њему, да се умири, п нетптра главом и вегуби народ. Попа Симу, кога му је Хапи-Продан пратио, пошље у Београд СОулеман-паши, да јави, због чега се догодила буна. Затим Милош сазове Србе рудничког округа, па заједно са муселимом крене се у места, где се догодила буна, и стане народ склањати на мир, говорећи између осталог, да сад није време устанку, а да је време он би знао то боље него други, и први би подигао буну. Народ се смири сад; а Хаџи-Продан распусти своју војску и пусти Турке, које је био заробио, а сам побегне. Милош пошље једну чету Орба и Турака у манастир Трнару, која доведе Хаџи-Проданову породицу. У броју ухваћених била јен Петрија, синовица Пљакића, зета Карађорђевог, која је била удата за сина Хапи-Проданова, жена врло лепа и млада; њој је највише претила оласност као рођаки Карађорђевој, ако би је случајно предали Турцима. Милош је преобуче у мушко одело, подмити Турке, и тако јој да прилику да утече.

Кад је Сулеман-паша дознао о буни он пошље свога Ћају (ломоћника) с војском, и дозволи му да пљачка и роби; а Милошу напише писмо, молећи га, да подпомаже утишати устанак, а обећа му при том, да никога неће ни глава заболети, осим Хаџи-Продана и његових рођака. У Чачку се Милош састане с Ћаја-пашом; али како у крагујевачком округу још није устанак утишат био, Милош је морао поћи тамо са 2.000 Срба и 100 Турака. Већи део устаника покори се и преда пет својих вођа; а остали у малом броју сретну Милоша, у Книћу и премда је с Милошем било више од хиљаде Срба и око 100 Турака, но бунтовници, којих није било до само неколико стотина опет одрже мегдан, једно зато, што су с Милошем били људи од реда и то више с батинама; а друго што Милошевци нису баш ни хтели управо да се бију са бунтовницима, него само мало да их уплаше. Бунтовници омркну на бојишту али видећи, да је Милош противан тој буни отиду ноћу сваки својој кући с оружијем. Како Милоша није било у Чачку, Ћаја-паша похвата неколико старешина, па се крене Крагујевцу с том намером, да опљачка неколико села, која су највише учествовала у буни. Милош га сад замоли, да одустане од такве намере, претећи му, да ће га оставити и прекинути свој саобраћај, са народом. Паша послуша Милоша, задовољавајући св тим, што је похватао старешине и друге важније људе у Крагујевцу и Јагодини. Све своје, заробљенике, на броју 115 људи,

СРБИЈА и РубијА. 8