Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

120

то нећу потписивати, нити се противити, да тако не буде; јер нас троица пи онако смо такве старешине, а прота ако из Беча дође, и он ће бити четврти; али сад, да се ми потпишемо, ко ће бити у туђој кући старешина, то би било, баш као они што су секли ражањ, а зец још у шуми.“ У тај мах дође Стојан Чупић п тако се разговор прекине и они се растану, сумњајући један о другом. Тек што је се Милош растао с њима, Пукић убије једног кнеза, који је био привржен Милошу. Народ се побуни. Једни су тражили, да се Цукићу и Молеру суди, а други, да се побију; но Милош утиша народ и спасе себичне војводе, које су му још потребовале због рата с Турцима. (“'%) По том Милош остави Молера, да чува западне границе Србије од Сокола до Сребрнице, а он узме Цукића са собомп врати се Чачку. Овде су Турци сваки дан тукли се са Србима, пљачкали и разоравали оближња места, они су поробили многе породице по Драгачеву, и много су народа побили под Овчаром, поред манастира Никоља, Сретења п Преображења, жене п старци скакали су у реку, да од њих побегну, п таласи Мораве носили су мајке с малом децом у рукама, девојке, п Арнауте, који су за њима скакали у воду, да пх поватају. На послетку дође Милош с новом војском и топовима, које је отео у последним победама. И кад први пут ударе Турци на њега, он их разбије до ноге п они побегну у Чачак. Тада се Срби спусте с брда љубићкога п начине шанчеве поред Мораве. Сутра дан Турци ударе на Србе са различних страна. Најпре растерају коњанике, па потом продру у шанчеве. При овом јуришу Турака погине бивши барјактар Карађорђев Рајић, који није хтео оставити топове. После тога оспе се бој по пољу: Милош п Срби више пута слетали су са Љубића п Турке узбијали. Ноћ прекрати ову жестоку сечу и Срби кад се пекуце на Љубићу, преброје живе, и нађу свега само 180 људи, а изјутра бпло их је 3.000. Турци поруше шанчеве, и одвуку топове у Чачак. Но п Турака је у овоме боју много изгинуло , а највећа несрећа била је за њих, што је и сам Ћаја-паша погинуо. После овога боја Турци нису седили дуго у Чачку. Они прикупе своју пљачку и робље па побегну на југ, како ће умаћи у Босну п Албанију. Срби потрче за њима у потеру. Турци побацају најпре пљачку и топове, а после стану остављати и робље. Турци су бежали раштркани, како је ко могао; Срби су убијали где су кога налазили, по јаругама и потоцима. Србин, који никада није убио; Турчина могао је тај дан своје руке турском крвљу окрвавити. Турци су се били тако уплашили, да се нису ни бранили, већ бежали, који