Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

125

не углави мир с Србима; Вупца Вулићевић, прота Ненадовић и остале српске старешине, које су онди биле, тражили су, да обе стране престану од боја, па да Срби пошљу своје посланике, с његовом препоруком у Цариград, а велики везир да седи у Ћуприји, док се ти осланици не врате и не донесу ферман, како дар Србима све прашта и прима их у милост своју. Велики везир пскао је, да га Срби пропусте у Београд, па онда посланици српски да иду у Париград. Кад дође Милош у војени стан, велики везир пошље му свог Ћурчибашу, који је био Турчин, но закона римокатоличког. Посланик пашин донесе Милошу од великог везира бројанице, као знак најтврђе вере. Милош прими бројанице, углави побратимство с Ћурчибашом и оде с њиме у Ћуприју, где после млогог разговарања и уговарања, пристану обојица на ово: 1) да Орби пропусте пуномоћника везирова. с 7000 или 8000 Турака на Врачар код Београда, и да им дају путем | рану и дрва; 2) српски посланици с препоруком и пратиоцима везировим, да иду у Цариград, а везир с осталом војском да станује у Ћуприји, док се ови посланици не врате из Цариграда и не донесу. ферман; српска војска да стоји на својим местима, као што је; великви везир да заповеди босанској војсци, тда не удара на Србе. По том Срби пропусте на, Врачар одређени уговором број Турака, а кнеза. Тодоровића и "калуђера Неофита пошљу у Цариград; а велики везир пошље заповест Бошњацима, да не ударају више на Орбе. Но Рушидпаша не хтедне послушати великог везира, већ пређе Дрину и нападне на Мачване, но Срби га овде разбију. Рушид-паша љутит на Милоша, пошље у Цариград писмо, у коме престављаше Орбе као праве разбојнике, жедне турске крви, који су устали на оружје, с намером, да отргну своју земљу од царевине; правдао је жестоке

_ поступке Сулеман-паше, тврдио је, да су Срби оманули великог ве-

зира и да су већ“ нарушили примирије тиме, што су напали на 60санску војску, која се појавила у Мачви. Велики Везир опет напише, да су Срби верни поданици, који никада нису ни помислили бунити се противу султана, него да су устали на оружје само због зулума Сулеман-пашина, с којим нису могли никако сложити се; он је бацао сву кривицу на Рушид-пашу, који је поставио да управља Србијом Сулеман, на кога су Срби и онако мрзили као потурицу босанску. На последњу велики везир, завршује своје писмо с тим: да Србија на веки може бити мирна под управом мирпог и разборитог паше. Писмо Рушид-пашино добије Порта пре него што су стигли српски посланици у Цариград, с тога су били рђаво предусретнути. Но баш у то време први пут после букурешког мира руски посланик поведе