Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

127

опет Сулеман-пашиним био је долазак његов мрзак, па су били мрачни и љутити. Тога истога вечера, кад је Милош дошао, позове га велики везир Б себи са свима старешинама п кнезовима. Пред конаком везпровим срету Милоша и Србе гомила Турака, који су дошли били с разним поглавицама турским, који се већ беху сакупили у соби пашиној. Кад Милош са старешинама уђе у собу: више од 60. бимбаша, ајана и бегова седило је однаоколо с везиром; у соби је владала дубока тишина; понеки су пушили чибуке, а већина је радознало погледала у Милоша. И Србе послуже чибудима и црном кафом. После обичвих поздрава велики везир, запшта Милоша п старешине: „Јесте ли цару покорниг“ А Милош одговори: „јесмо“. И тако је три пута питао, п три пута му је Милош одговарао. Онда везир рекне: да је њему од цара дошо ферман, да иде у Дарпград, а њима ће се послати други паша. На то му Милош одговори: „Не честити везиру, ако ти пођеш између нас, и ми ћемо сви пћи из ове земље; нас је преварпо једном Рушид-паша; који нам се обећа, да ће се вратити, а нама остави Сулеман-пашу који нас гради, да смо ајдуци, а сам је прави ајдук! Он хдеде сав народ да затре и да опусти цареву земљу“. Затим Милош поброји сва зла и зулуме Сулеман-пашине, тако ватрено и живо, да су се сви Срби и Турци чудили. Реч своју противу Сулеман-паше Милош заврши овако: „наше су куће још по планинама на колима, ако не верујеш, ти пошљи људе, нек виде; нити ћемо се ми пре вратити на своја кућишта, доб ти међу нама са свим не останеш и Сулемана-пашу из града не истевраш“. Милош је ово товорио српски, а тумачили су: Димитрије, секретар Милошев и неки поп из Ниша, који је служио код везира. Поп је више преводио, а Димитрије поправљао га је. Паша је своме тумачу говорио неколико пута: „узми се добро у памет, да што не слажеш, или не сметеш, јер видиш њихова тумача, где стоји више тебе.“ Паши је тај разговор Милошев био по вољи, и он се обећа да ће писати цару, да га остави међу Србима, п да ће он јамачно међу њима и остати. И тако се сврши мир међу Турцима и Србима: сутре дан одма стане се војска везирова враћати из Београда и Србије; Сулеман-паша такође оде из Србије; уграду београдском остане обична, посада, а по главним варошима постављени су били муселими. Сад војна је свршена; а Милошу предстоје други нови задатци да их изврши: унутрашње уређење земље, његови однолаји према осталим народним старешинама; довршење преговора с пашом о гранпцама Орбије и власти новога вожда. Најпре пође разговор како да се определи у каквом ће одношају стајати Марашлија према Милошу и Милош према њему. Ма-