Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

128

рашлија, је био један од оних источних управитеља, који се увек хоће да покажу: раскошни, славољубиви, великодушни и особито милостиви. Он је био љут и набусит, али добар, био је човек од речи према људима, у којима је пмао вере. Милош за кратко време умео је задобити поверење и оданост код њега. Паша такође одржи задату реч: он саопшти у Цариград жалбе Срба противу Сулеман-паше, где се окривљавао од чести и Рушид-паша, којп је био заштитпик протераном из Београда Сулеман-паши. Порта опет потврди Марашлију за управитеља београдског пашалука, стим да задржи чин п руменлиског управитеља. Он свупи око себе богате чиновнике и стане живити раскошно у двору, а ово учини да је трговина знатно коракнула у Београду. На молбу Милошеву, он пусти све заробљенике Србе из града београдског, које Сулеман никако није хтео пустити. Марашлија подели своју власт с Милошем овако: 1) у свима градовима и окружним варошима, да седи по један муселим пашин и српски кнез, да заједно расправљају спорове догодивше се пзмеђу Турчина ин Србина пли два Орбина; 2) паша и кнезови опредељују кодико ће се плаћати данка, који да разреже скупштина на 110 округа, а да га купе од народа само српске власти; 9) у Београду установљен је виши суд са 12 чланова Орба (из сваког округа по један) који је судио веће кривице, а поред тога имао у рукама вишу унутрашњу административну управу; 4) свако село пма свога кмета, који заједно са старешинама породица разрезује данак на куће. Овако је била, подељена власт између дошљака п становника Србије; паша био ]) главни управитељ Срба п Турака, а Милош Обревовић, ако није по праву, био је у самој ствари главним кнезом међу својом браћом, и имао је у својим рукама врховну власт над њима. Скоро је било решено пштање пи о границама српског пашалука. Острв Пореч, који је с целом околином одавна припадао Београду, а 1804 год. одељен и Адакалу прпсаједињен, опет је повраћен београдском пашалуку, за време управе Марашлине. Ово место важно је због саобраћаја између Србије пи Румуније, одкуда су Срби добпвали со. (7)

Поред свих добрих одношаја, који беху међу новим пашом и Милошем с почетка, опет је се паша трудио, да умањи и ограничи власт Милошеву и да рашири право Турака над Србијом као што јен пре било. Ни по своме карактеру ни положају који је заузимао Милош, паша није могао радити јавно противу Срба; он је почео да рагпростире своју власт, подстрекавајући раздоре међу српским старешинама. Судар пзмеђу Милоша н његових пређашњих другова, с којима је он пре радно, био је неизбежан. Цукић и Ненадовић, који

Ф