Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

129

Истина Цукић и Ненадовић, који су могли бити супарници Милошу код народа постану обер-кнезови први у Крагујевцу, а други у Ваљеву; но Петар Молер, који је једном потрзао питање, како да дели власт с њима, дође у Београд, чим се мир углави. Он је могао бити опасан противник Милошу, јер био је познат код народа у западним окрузима. од Колубаре на запад као војвода на бојном пољу; осим тога умео је читати и писати, што је у то време била редкост код Срба; а знајући из практике управљати државним пословима, и како је знао и турски, могао је бити од користи у пословима који су се водили с Турцима. Милош му предложи да буде председник у великој канцеларији. Молер примп то звање, једно стога, што је ово врло важно место, а друго што га је и сам паша склањао, да га се прими, надајући се да ће тако преко њега моћи утицати на унутрашње послове српског народа.

Милош п Молер неби се скоро посвађали, да се није појавио и трећи тражиоц власти над српским народом. А то је био архимандрит Мелентије Никшић, који је као посланик отишао био у Цариград и тамо постављен за архијепискога ужичког п шабачког. Како одавно није било Орбина архијепископа међу Србима, то је њега, народ као Србина јако поштовао; но он је био сујетан, жудан власти п сањао је да заведе црквену управу код Срба. Он је гледао на Милоша и Молера као на своје супарнике, па се трудио као и паша да их позавађа међу собом. Кад дозна да је Молер уверио пашу, да је Милош лако могао покупити оружије од народа и да је паша обећао Молеру кад се деси прва згодна прилика да га постави поглаваром народа на место Милоша, он јави Милошу за те сплетке Молерове негледајући што је и сам сплетке чинио, јер је о истој ствари водио преговоре с пашом преко свога секретара Мијоковића. У исто време он достави Молеру да Милош зна за његове одношаје с пашом. Он се надао, да ће усљед узајамног подозрења, које је морало произаћи између Милоша и Молера, један од њих, а може бити и оба, погинути. И није се варао. На скупштини држатој у Београду у продеће 1816. год. Милош стане корити Молера за његову свезу с Турцима, што је пристао да се одузме оружије од народа, говорећи да таким начином „не може се помоћи народу; па дода: „ја сам вам браћо до сада био старешина; а од сада ето вам Молера“. Тек што Милош ово изговори, кнезови скоче на Молера, стану га псовати и вежу. Малобројне присталице Молерове нису смеле да га бране. По решењу скупштине Молера даду паши да га казни: изнајпре Марашли али-паша није пристајао на то, но кнезови, а нарочито архи-

СРБИЈА И РУСИЈА, 9

-