Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

131

буду сва тројица погубљени у пролеће 1818. године. Таким начином прође више од године дана, с једне стране у не успешном усиљавању Срба. да побољшају стање своје домовине, а с друге у покушавању Турака да понове своју пређашњу тиранију; у спремању Орба за устанак, и у казнама над онима који су се решавали на то. (7)

Године 1818. узвбуни и Србе и Турке изненадна смрт човека који беше добро познат и једним и другим; који беше својим радом стеко леп спомен вод једних и страшан код других; то беше смрт вође пређашњег устанка — Карађорђа. Од 1814. године он је живео у Бесарабији, па се зажели своје домовине, а уз то п подстакнут члановима грчке хетерије, измоли руски пасош за Аустрију под изговором да иде у Мехадијска купатила; но кад дође до Дунава он прејури у Србију са Грком Леонардом. Смедеревски кнез Вујица Вулићевић, стари пријатељ Карађорђа, који му је у време другог устанка 1815. године писао, да Милош жели видети старог вожда у новој борби с Турцима, обрадује се његовом доласку. Но ни намере Карађорђа, ни његов долазак, нису се могли сакрити од Марашли, који је о свему бло

звештен од Аустрије пре, него што је за то дознао Милош. Аустрија, као и све велике државе, још нису бпде опорављене после дугог наполеоновог рата, па су не радо гледале на дејства хетерпста, не желећи уплетати се у нови рат. Аустрија шане београдском паши, да сигурно и Милош зна за намере Карађорђа. Марашлија прпзове Милоша п стане му говорити какве опасности може навући на Орбију долазак Карађорђа. Та вест јако узнемири Милоша. Он је знао да је одговоран за сваку несрећу, која би се догодила Карађорђу. (С друге опет стране, ако се остави Карађорђу да слободно радни, онда значи поновити борбу с Турцима, која би била штетна, за Србе. Осим тога, било је ту и личног питања: треба ли он да уступи власт коју је добио на бојном пољу и преговорима са пашама, човеку који је показао велике способности као војвода, но који је малодушно оставио народ у најтеже дане његова животар Кад није учествовао у другом устанку, кад би највише могао користовати народу своме, је ли пмао права Карађорђе да истргне власт из руку човека, који је умирио Србију и већ приступио грађанском строју њеном 2

Кад се врати од паше Милош пошље улака к Карађорђу с молбом да остави Србију и да не доводи и себе и своју отаџбину у велику опасност Но ти савети нису имали успеха, Карађорђе нијо хтео ни да чује за, то; он није пи мало сумњао о свом будућем успеху; оп је утврдо Ддржао да ће имати старе среће. Он није ни од кога тајпо своје намере.

Е о