Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

145

депутацијом, на коју се позива овај ферман, ви им објасните да депутација није имала пуномоћија ни од вас ниод народа. Од тог доба ја сам са свим прекинуо свезу са вашом депутадијом. На што им давати савете, кад их они неслушају, и што је још горе тумаче наопакор Ја вас молим да имате на уму, да сад од вашег благоразумија, и енергије зависи да Порта уважи праведне жеље народа српског. Према томе сматрам за дужност, да вам напоменем то поглавито правило, да сваки акт, у коме су изложене жеље народне и који је писан врховним вождом и свима старешинама, ја морам сматрати, кад ми га Порта представи, као израз потпуне и истините жеље народне. Јер учешће руског двора, основано на осмој тачци букарешког трактата, неможе се простирати даље после таког акта“.

Писмо то послато је било из Цариграда 21. Јулија; но Милош је још пре тога дознао да је послан у Србију турски чиновник и молио је Строганова да што пре пошље пројект молбе, у Форми опште народне жеље; у једно стим он се жалио на београдског пашу, који допушта турским становницима и гарнизонима да чине разна самовољетва. Тог истог дана писао је Милош и руском консулу у Букарешт и молио га да он посредује код Строганова, како би овај што брже послао потпун пројект народне молбе, „што брже, по нарочитом татарину“. Отроганов од своје стране препоручи Милошу, нека, просбу мубаширу поднесу старешине српског народа; „нека се у њој спомене и о вашој личности, при даљем договарању пристаните уз старешине и ви сами“. Но знајући из искуства да врховни вожд и сви његови пуномоћници нису тако вешти у политичким пословима, Строганов пошље у Београд два писма, у почетку и половини Августа, у којима, је напомињао Милошу о ономе што је поглавито, за Србију, о њеним границама. Шест округа: Кладовски, Неготински, Гургусовачки, Алексиначви и Отаровлашки остали су у рукама турским од 1813. год., кад су они нарушили букарешки трактат. Ти су окрузи били подељени на равне пашалуке. О тим окрузима и писао је Строганов Милошу: „Ако су становници тих округа Орби, осим незнатног броја, Турака и других странаца, онда би било неправедно одвајати их од осталих Срба. Ако се означене границе у вашем писму оснивају на том, што тамо живе Срби и што је тако признато у букарешком трактату, онда ви и народ ваш имате право и дужнисте тражити да се те границе признаду“. Даље Строганов показује начин, којим се та цељ постићи може: по његовом мишљењу неопходно је да и сам народ поменутих округа изјави жељу да се присаједини осталој Србији; то би био освов вашем захтевању. „У другом писму приметио је Отроганов Ми-

СРБИЈА И РУСИЈА, 10