Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

146

лошу односно граница ово: „То није моје право, него ваше. Ја сам вам дужан само напоменути, да випмате неоспорно право тражити оне границе, које је Орбија имала при закључењу букарешког трактата“. После седам дана, 28. Августа, Отроганов известио је Милоша, да је спајплук Султанице-Валиде (султанице матере) око Кладова п Неготина, повлоњен после букарешког трактата, и да то треба имати у виду при преговору о границама Србије.

Сва та брига п савети Строганова, остали су без успеха: Мубашир није пмао право решавати она питања која су му предложена врховним вождом п старешинама српског народа. Он је само записао у протокол београдског града онај ферман, који је донео са собом из Цариграда. Но два поглавита питања: о границама и данку не расправља ферман. Шта више, сума пређашњег данка није била тачно одређена. Порта је говорила о 941.500 гроша; Срби су говорили да могу и више дати, само ако се рашире њихова права (">).

Ту неслогу потпаљивао је још више Марашли-али-паша. Он већ сада није стајао онако добро с Милошем као пређе. Кад је Милош шиљао посланике у Цариград, он је молио пашу да им даде препоручителна писма; но Марашли нехте то учинити под изговором да не ће да се меша у ствари, које немогу имати успеха, јер порта неможе бити велпкодушна, кад Срби сваке године све више траже. Но Марашли није одржао своју реч, да се неће мешати, у одношаје Срба и Турака. Он стане подстрекавати спахије турске, да вожд српског народа хоће, не само да пм одузме имање, с којим су они вршили војену службу, него и да одузме све земље које они имају у Србији и да протера све Турке из пашалука београдског. Спахије узбуне се. Највећи зулумћари између београдских Турака захтевали су смрт Милошу; но други увиђавнији бојали су се учинити такав важан и опасан корак. Сам паша подржавао је прве, п кад је Мубашир дошао, у Србији незадовољство Турака на Милоша било је у највећој мери. А међутим Милош, по своме обичају, дочекао је турског посланика свечано и сасвим пријатељски. Он сам изађе му на сусрет до Баточине п допрати га до Хасан-пашине Паланке, где се растанеш о. њиме, али остави око њега многе кнезове. Из Крагујевца Милош је писао мубаширу, да ће скорим доћи у Београд на договор ш њиме. И допста, чим дође у Крагујевац Милош одмах почне прикупљати око себе кнезове п друге знатније Србе, који су пмали утицаја на народ, позивајући их да заједно шњам иду у Београд и чују шта пише царски ферман, који је донео мубашир. Милош је знао о завери, коју је удеспо паша, па није хтео да иде у Београд, него се са својом много-