Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

147

бројном свитом заустави у Остружници, три сахата далеко од Београда, Паша је чуо да Милош иде са две хиљаде људи, а може бити и више, па пошље свог човека, да пита Милоша : зашто је он скупио толику војску. Милош одговори, да ш њим нема војске, него народне старешине, који су дошли да чују царски Ферман, те да умеју казати народу шта јел како је. Тада паша поручи Милошу да непде у Београд с толиким људма, јер немаза њих спремљеног квартира и ране, а није ни потребно толико људи, већ нека поведе са собом 12. кнезова, и то без оружја, као што приличи парској раји. На то је Милош одговорио паши ово: „Као што ови људи ране и мене п тебе, и себе код својих кућа, тако ће онпнаћи себи ране и у Београду ; ти се небрини за њихову рану, а они непуштају мене без њих у Београд. Паша се бојао пустити Милоша у Београд, а Милош опет бојао се ићи тамо сам, па дође само до Топчидера, а у Београд пошље свог брата, Јована, са 200 људи и њима буде прочитан ферман. После некоЛико дана дође у Топчидер турски посланик и прочита ферман самом Милошу. У том Ферману било је између осталога ово: 1., царски комесар у договору са српским старешинама одреди ће суму, коју мора плаћати султану београдски пашалук; 2., по унутрашњости Србије уништавају се муселими, осим градова пограничних Аустрији ; 3., Милош ће носити титулу баш-кнеза (обор-кнеза); 4., у свему осталом Орби, као и њихови предци, оста ће султанова раја, и мора ће издржавати турску војску, како ону која стално у Србији постоји, тако п ону која се прпвремено у њој налази. Против прве три тачке Срби нису могли шта казати, јер оне нису противусловиле ни букарешком трактату; но четврта тачка, није се могла допасти Србима, јер она их враћа у пређашње стање. При том мубашир донео је из Цариграда готово писмо на турском језику у име српског народа, у ком су Срби изјављивали своје задовољство са постојећим положајем и одношајем према Турцима и уверавали султана, да ништа више неће од њега тражити. Мубашир је тек онда могао дати ферман кад Срби потпишу ово писмо. Милош одговори турском посланику, да он с благодарношћу прима царске милости, које чини народу, али он неразуме зашто би се у напред одузимало народу право да се моли Богу ицару. Тада мубашир запита Милоша, какве би услове он примио. „Ја би био задовољан онда, одговори Милош, кад би Порта потврдила, она, права, која су означена у букарешком трактату.“ Одговор Милоша изненади мубашира, који је очекивао да ће Орби примити ферман, као изненадну милост, но сад је он видио да Срби нису задовољни тим Ферманом, него траже више, пода се не ослањају на царску милост, него на букарешки уговор, који је закључен између Порте п велике државе, која их може подржавати. Речи: „букарешки уговор“, 10%