Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

148

које је изговорио српски вођа, збуне турског посланика; он на то не одговори пишта, увјаше на коња и оде у Београд. После неколико дана мубашир оде из Београда, али није смео преко Србије, него преко Аустрије и Влашке врати се у столицу султана. Милош врати се у Крагујевац. А београдске спахије излију свој гњев тиме, што пиштољима изпробијају врата пи прозоре Милошева конака у Београду. Од тог доба Милош није се више никад видео с Марашли-пашом, п ако га је овај више пута позивао. Мубашир кад се врати у Цариград представи турском правптељетву Орбе, као разбојнике, а Милоша вао њиховог арамбашу. Кад Строганов дозна да сеу преговорима између Милоша и мубашира није дошло ни до какви резултата, он у писму свом од 19, Септембра, препоручи Милошу, да непрекида већ једном започете преговоре, него нека одма пошље нову депутацију у Цариград; а у писму свом од 2. Овтомбра он представи врховном вожду следеће савете: „важност садашњих прилика захтева да обратите на њих сву пажњу вашу; оне могу имати великог утицаја на будуће благостање српског народа. Успех вашег предузећа зависи ће од владања нових депутата, од инструкдија које им ви дате, од мере ваших захтевања и од мира, који треба строго да чувате докле трају преговори. Захтевати много значи пзлагати опасности п оно мало; пратити своје захтевање знацима нестрпљења, негодовања пли што је још горе побуне, значи каљати своја чиста права и давати Порти повод да их обара“.

Знајући да ће скорим доћи у Дариград из Србије нова депутација, СОтроганов старао се да приватно дозна под каквим би условима турско правителство потврдило она права која од ње тражи народ српски. Он дозна од једног портиног драгомана, да би Србија могла тражити себи онака права каква има Влашка, пли који од острова Архипелага. Знајући да бн се српска депутација могла повнати са тим правама од влашке пли архипелашке депутације, која се непрестано бави у Цариграду, Строганов писао је Милошу 28. Новембра п давао му о томе следеће савете: „ако нађете да су влашка права пили која од архипелашких острова корпетнија за Србију, а исте су прпроде, које п српска, онда можете тражити така права; у противном случају, ви даље боље држите се ваших сопствених права, него да тражите туђа, која су мање за вас корисна. Следећи примери могу вам објаснити то још боље: 1, Влашка има право да поправља старе и вида нове цркве, — Позивајући се на то, ви можете захтевати да се то право да и Србији; 2, турска војска несме улазити у Влашку, — па почем Србија нема тога важног права, ви можете захтевати да се утврди онако као и у Влашкој. Из тога треба изузети тарни-