Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

150

ово време може бити да ће ме и порта претрпети, и по мом мишљењу другом допустити неће. Ако небуде чувара права, онда права и најбоља морају пропасти; и тако ако сад неда Русија наша покровителница, толико народу нашем, то после народ наш никад неће добити своје политичко биће међу осталим државама“. Но у то исто време, кад се Милош спремао да јаче него пређе настане око утврђења наследности књажеске титуле, покрети грчких хетериста у Молдавији, Влашкој и Мореји, принудили су турско правителство, да с неповерењем гледа на то захтевање врховног вожда српског. Оно није признало српске депутате као народне пуномоћнике. Поглавити узрок томе био је грчки устанак, који је плануо у почетку 1821 године. Тај устанак обратио је на се сву пажњу Порте и она је оставила на страну сва друга дела. Никад турска влада није у таквом виду представљала опасности, као онда кад је чула за устанак грчки. Слаба и поплашена, она је веровала у могућност општег устанка свију источних хришћана, па је издала ферман и заповедила да се прочита у свима џамијама. У том ферману говорило се да су грчки устаници наумили да истребе све Турке, да спале њихову Флоту, и да разоре све стране Дарпграда, у којима живе Турци. С тога Порта позива сваког правоверног мусулманина да узме оружије и да брани своју отачбину, и да сви буду готови на први позив. Читање таке фанатичне прокламације пробудило је страшан фанатизам код Турака и они су као бесни пеп нападали на хришћане на свакој улици мн тако рећи на сваком кораку. Порта, која је умела распалитп такав фанатизам, није умела да га стиша. Она је признавала своју немоћ и молила је хришћане да се што ређе јављају на улицама. Фанара, један крај Цариграда, у коме су живели богати Грци, постала је по препмућству позорница турског насиља п пљачке, а у том крају становала је п српска депутација. На њихову кућу често су нападали Турци и они би без сваке сумње сви изгинули, да није само правителство послало неколико јаничара да их чувају. Под заштитом тих јаничара српски депутати пређу у дом грчког патријарха, но њихове ствари све разграбе Турци. Скорим дође ред и на патријархов дом; те српске депутирце преместе у Сараљ, где су они живели као заробљеници, јер само на тај начин могла је Порта спасти њихов живот. Међутим по улицама Цариграда био је прави покољ; тада је погинуо патријарх, неколико архијереја и множина богатих Грка. Милош, кад дозна о стању својих депутата, он пошље у Цариград једног свог пуномоћника, да одувме од њих пуномоћије. Но при свем том Порта је чувада живот српских посланика, да не би дала повода