Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

151

Србији, да се због освете придружи општем делу хришћана. Тако су провели у Цариграду српски посланици око 4, године. Само један слуга њихов, који је најпре вршио дужност пандура код депутације, а после дужност татарина, врати се још 1821 године у Србију. То је био познати доцније по своме богатству и својим интригама Стојан Симић. Он је био високог раста и веома снажан; он се први пут одликовао тиме, што је бранио депутирце од Турава ДОБ нису стигли у помоћ јаничари; но почем он није спадао у састав депутације, то га нису ни узели у Сараљ и он се врати у Србију и први донесе гласе о судбини депутације. Тада га Милош задржи код себе п од тог доба почиње се његова каријера. У то време, кад је Цариград био сведок народног метежа, у Србији Марашли-паша, не уздајући се много у помоћ спахија, почне бунити против Милоша окружне киезове. Он им је обећавао да ће им израдити код султана. берате на то званије с правом наследства у њиховој породици, и доказивао им је да је за њих боље да зависе од паше и далеког султана него од самовољног Милоша. Марашли надао се да ће таким начином произвести неслогу у Србији и тиме је ослабити; он је рачунао и на то, кад му се окружни кнезови покоре, да ће лако моћи пред правителством бацити сву кривицу на Милоша за она захтевања од стране Срба; најзад он је мислио, да побуна кнезова против Милоша, даје му згодну прилику да се оружаном силом умеша у унутрашња дела српска, те ће таким начином или пасти или погинути Милош. Само два кнеза пожаревачког округа: Марко Абдула и Стеван Добрњац падну у замке пашине и науме да одвоје источни део Србије, који заштићава река Морава. 24 Марта 1821 године Марко Абдула састане се са братом покојног Хајдук-Вељка, одважним Милутином, да га склони на своју страну. Но Милутин одбије ту понуду Абдулину, и укори га ва неблагодарност према Милошу. Кад Абдула оде, онда Милутин саопшти то кнезу Јокси Милосављевићу и одмах обојица оду у Крагујевац те јаве Милошу за ту заверу, која, се спрема. Абдула пошље своје људе да стигну и вежу обојицу, но приврженици Милошеви успели су умаћи од те очевидне опасности и јаве Милошу на време. Милош одмах заповеди оближњим кнезовима да скупе војску и да се ш њоме крену на Мораву. Међутим Марашли-паша такође похита да извести Милоша о побуни у пожаревачком округу, уверавајући га да се не бојп тога, већ нека остави самом паши да умири ту буну. Милош му одговори, ако паша не жели да дигне на оружје сав народ српски, онда нека седи у граду и не меша се у то дело, а Милош познаје боље народ свој и земљу, па