Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

152

ће пре стишати устанак. У исто време Милош пошље на Мораву свог брата Јеврема, да спречи пут Турцима, ако их паша доиста пошље у Пожаревац. Паша доиста пошље 200 Турака; но Јеврем Обреновић објави им да их неће пустити даље и да ће се ш њима бити, ако се не врате. Тада Турци врате се натраг. Међутим појав српске војске у пожаревачком округу изненади тамошње становнике; но кад дознаду за узрок онп се придруже уз Милошеву војску против Абдуле п Добрњца, но овај последњи заједно са својим писаром умакне преко границе у Турску, у Лесковац. Абдула крио се неколико дана по јаругама моравским, па се најпосле сам преда брату Милошеву, а овај га пошље у Крагујевац где га окују и баце у тамницу. СОкорим Милошу испадне за руком добавити и Добрњца. од лесковачког паше, који је бајаги потребан као сведок при испиту 0 последњој побуни. После дугог испита Милош их одпусти обојицу, под условом да се више неће плести у народна дела, и дозволи им да могу живити у Србији као прости сељаци. ("7")

Но после годину дана Абдула погине од руке непознатог убице, а Добрњац поплаши се да п њега не снађе така судбина, те се пресели у Аустрију. Тиме се сврши последњи покушај Марашлије да ослаби значај Милоша. Изгубивши наду да ће икад моћи повратити онај значај који су пређе имали турски власници у Србији п бојећи се свога. супарника Хуршид паше, који је задобио неограничено поверење код султана после победе над Али-пашом Јанинским, чујући да је порта незадовољна са његовом слабом управом у Србији, Марашли Али-паша падне у тешку болест, која га свали у гроб. Било како му драго тек, он је учинио млого добра Србији, не из какве благоразумне цељи или из племенитог осећања. Најпре он је закључио мир са Орбима, на корисним за њих условима, желећи у томе предупредити свога супарника Хуршид- папу; затим он је, као сујетан и раскошан власник, често потребовао новаца, а Милош имао јеу време да му их понуди преко казначеја пашина. Таким начином, мало помало, спахилуци, скеле, ђумруци и превозна трговина; све то пређе у руке Српског књаза. Марашлија је одмах пристао на све, што су му год предлагали и о чему су га год молили; он је мислио да ће после лако све повратити. Најзад подстрекавајући против Милоша кнезове, он је избавио Орбију од опасних елемената, обративши пажњу Милоша на таке људе, као што су: Молер, владика Мелентије п њихови последници. У самој ствари Марашли паша није био ни жесток ни грабљив власник, каквих млого има у Турској. Он није волео да се пролива крв, а на новце гледаоје као на средство