Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

41

скупштине, па да изберу у свакој нахији по три човека, који ће склопити нахијске магистрате. Ови су магистрати морали писати совету све, што им је требало: они су морали судити и расправљати, а у важним стварима, призивати у седницу и војничке старешине; у случају каквога двоумљења — обраћати се совету пз оних нахија, које су најближе до места, где је совет, а совет ће већ јављати Карађорђу; из оних нахија и магистрата, који су били ближе до Тополе, обраћа ће се правце Карађорђу, који ће опет за та дела јављати совету. Ови магистрати били су брзо склопљени иу целој Србији утврди се какав такав друштвени поредак; како у совету, тако и у магистратима већином су били калуђери, писари. Писаром је чак у совету био игуман Мојсије. На. советском печату били су изрезани грбови Србије и Тривалије, са сунчаним жракама изнад њих, са надлисом у котур „Правителљствутолџћ совђтђ сербски“. Напоследку, кад је било отето Смедерево, Карађорђе заповеди, да се нађе кућа за совет у Омедереву. Селећи се на ново место, чланови совета склопе рачуне о својим трошковима, за пређашње време и нађу, да је свега било потрошено 150 дуката, и да је ту читаву суму исплатио Ненадовић; совет му о томе п изда сведочбу. Још из Боговађе совет је послао заповести у ђумруке на Дрини и Сави, да ђумрукчије шаљу сваког месеца рачуне п готове новце; такве исте заповести из Смедерева совет пошље ђумруцима на Дунаву и Морави, и мало по мало у совету се створи народња каса: из те касе буде исплаћен дуг Ненадовићу. У Смедерево дођу још три нова советника, из оних нахија, које нису биле послале чланове у совет. (3)

У оваквим приликама била је сазвана народна скупштина у Омедереву. Неке су војводе рачунале совет за главну државну власт, а Кара-Ђорђа су држали само за главног вожда у народњем ратовању, па нису хтели ићи на скупштину. Међу тима, који не хтедоше доћи на скупштину, био је и Јаков Ненадовић. Али је у осталом, питање о ратовању с Турцима било главно, и народ није забатаљивао тај посао, не гледећи ни на какве свађе поглаварске између себе. Скупштина се искупи и донесе ова врло важна решења: 1) Због ратовања, Срби не плаћају Порти никакав данак; 2) за војничке потребе плаћају данак не само Срби већ и они Турци, који живе у Србији; 8) Србија мора имати свагда спремних под оружјем 40,000 војника и ова се војска налази под неограниченом влашћу Кара-Ђорђа; 4) дневно мора имати сваки војник хране: 2 фунте проје, 1 Фунту овчевине или говеђине или свињетине, литру ракије, а у пост на место меса издаје се пасуљ; 5) грабеж и бегање да се казни смрћу; 6) Омедерево да се поправи и утврди, а Београд најтврђе да се оп-