Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

42

седне. Добивши од народа таква важна пуномоћија у ВОЈНИЧКИМ пословима, Кара-Ђорђе утврди таборе на Морави и Дрини п опколи Београд са 6000 људи. Али у то исто доба, Срби због своје несмотрености изгубе и трећи пут Шабац, па су га и трећи пут отели на јуриш после крваве борбе.

Припремајући се за ратовање, Срби пшак нису прекпдали договарање са суседним владаоцима, нити саобраћаја са својим најближим једноплеменицима.

Срби су добијали помоћ од своје прекодунавске браће, некад за новце, а некад као поклон од српских патриота пз Аустрије, а још више, на. вересију. Сада онп потраже помоћи код осталих својих суплеменика. Тако је, члан совета Аврам Лукић био послан у Трет и донесе 2,000 Фор. које су скупили на поклон трстански Срби. 12 Јануара. 1806 г. буде написана молба султалу налик на пређашњу п пошљу је по председнику совета пи секретару у Беч; онш су отишли да моле аустријски двор, да посредује између Срба п Турака. То путовање није било сретно и Ненадовић мимогредом о њему и спомиње. (9) Још су раније о томе петом Срби молили Русију. У одговор на молбу, кнез је Чарторижски писао руском посланику у Цариграду, шта желе Срби, што је посланик морао да јави Порти. Из Аустрије тек чак 7 Маја пшсао је Ерц-херцог Карл, Кара-Борђу п свима Србима. Како Аустрија, тако и Русија нису се могде заузети за српски посао, јер у то исто Доба, тек су били свршили крваво ратовање с Наполеоном. ЛПосле победе код Уљма (и, Окт. 1805 г.) Наполеон заузме Беч (7, Нов.), а код Славковца (Аустерлица) надбије аустријску п руску војску, због чега Аустрија одмах закључи с Наполеоном оделити мир. (27 Дек.). По томе миру Аустрија уступи Наполеону читаво јадранско приморје; али становници которског залива (Воссо Ф! Сабато), ступе у сајув са Црногорцима пи, добивши помоћ од руске флоте, која доплови до њих, под заповедништвом под-адмирала Сењавина, продуже војну противу Француза. (С друге стране Русија се спремала, да ступи у нов сајув с Пруском противу Наполеона. Ратовање Црногораца и становника јадранскога приморја у борби с Наполеоном, сдружи турског султана с Француским царем; не гледећи на то, што Селим пије био за сајув с Наполеоном. Због таквог стања ствари, Русија није могла да поступа енергично, а турски дипломати подбадани Француским послаником, били су спремни да објаве рат Русима, с тога је у горепоменутом писму кнез Чарторижски и говорио о Русији, не као о држави, која заштићава Србе, већ као о држави, која је