Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

50

победиоци; Турци што изнеше главе, отидоше заједно са својим Фамилијама у Ниш. И Јевреји који становаху у Београду беху удаљени особитом одлуком совета, који се беше сада преместио у Београд. Они се изселише не само из Београда, но и из целе земље тоу Аустрију, то у Босну. Сва српска земља беше од Дрине до Тимока очишћена од непријатеља, па шта више нека села у нишким и видинским пашалуцима допадоше Србима у руке. Не гледајући на то, Карађорђе посла у Цариград посланике са уверењем, да. су неприја= тељи султанови, и српски непријатељи. У Цариграду небеше већ више руског послаништва: тамо је владао уплив Француских дипломата. Ђенерал Себастијани световаше Порту да углави мир са Србима, да прими све њихове услове, но да их уједно п обвеже да одвоје 20.000 мушких глава, који ће поћи у бој на Руса. Порта пристаде на то, и одправи новога посланика да закључи са Србима уговор. (7)

ГЛАВА 11.

До бечког конгреса.

Мнего пре но што ће се објавити свако прекидање између Турске п Русије, покренула је ова последња своју војсву к јужним границама , желећи да предупреди навалу турске војске у њене пределе. Главни војсковођа, Михељсон, отпоче тим, што измоли решење да може образовати чету од српских својевољаца. Тога ради он посла у Србију капетана, Угришића Требињског, који се у руској служби зваше Беј Новокрешчени, с поруком да разбере како је српски народ расположен према Русима. (С тим капетаном написао је КараЂорђе своје прво писмо Михељсону, у коме је између осталога и ово товорио: „Кацетан је све својим очима видео, и-зна шта нас тишти, шта нам је што скорије потребно, и како нам се може одмах помоћи. Прво и прво нама су најпотребнији новци, оружје, џебана и извежбани војници, то и остаде наше невоље ми смо му потпуно повериди као нашем пријатељу. Молим најпокорније ваше високопревосходитељство да се уверите о великој нужди нашега стања, и да му изволите што скорије притећи у помоћ и, да га што скорије утешите брзом помоћи. Молим вас да нам га опет повратите да нам паучи нашу неизвежоану војску.“ Михељсону беше дозвољено да одговори Орбима, како се Русија брине о њихову миру