Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

51

и добру. Из министарства спољних послова беше послато Михељсону 12.000 дуката, да се лошљу Кара-Ђорђу, а та ће сума бити до вољна из први мах да Срби могу набавити преко потребна сретства за заштиту. У Новембру 1806 године руска војска заузе Молдавију и Влашку; а пошто се објави војна, 11 Јануара 1807 године, Михељсон написа писмо Кара-Борђу, осталим војводама и свему српском народу, у коме је између осталога и ово казао: „Отоманска Порта објавила је рат Русији за то, што се она стара о добру једноверних народа, што хоће да се приближи вама, наша драга браћо, по вери. Српски народ служи за углед осталоме свету јуначким срцем, успламтелом вером хришћанском, и љубави спрам отачбине....... Но ја не могу чинити распоред у општој цељи, јер не знам ни вашу снагу, ни намере, ни потребе ваше. СО тога ми што скорије јавите, шта се догађа код вас; јавите ми колика је ваша снага, колика је п кака је, како је распоређена, и где се управо налази; јавите ми о вашим потребама: чим вас можемо потпомоћи; о вашим намерама, и где можемо имати поуздан саобраћај с вама. Па према томе ја ћу удесити, моју радњу на опште добро. Ја мислим да ћете после Београда имати са Видином посла. А кад њим овладате, онда ће те моћи на вечита, времена утврдити самосталност и мир народа српскога ..... Народ српски постаће достојанствен народ, коме ће бити завор да плаћа данак Турцима; зар није боље те новце употребити на војничке потребе народове, на ослобођење себе од јарма.“ (")

Међу тим посланици Портини, који беху дошли да чине преговоре са Србима, захтеваху отсечно одговор што се тиче сајуза са Турском, која им је обећала да ће зато признати самосталност Орбије. Сад Срби стајаху у такоме положају да морадоше изабрати једнот од два заштитника. Кара- Ђорђе и остале српске војводе добро су знали, да народна маса осим домаћег и народног старешине осећа непрестанце потребу у томе, да призна кога за господара, који ће бити над њиховим вождом. Маса је била убеђена, да је се сва борба водила око тога, што је султан био против побуњеника, који су му тако исто непокорни као што су Србима непријатељи. Прелазећи на страну Русије, Кара-Ђорђе и српске војводе, морали су да докажу народу, да их руски цар прима под своју заштиту. С тога замолише Михељсона да им пошље ма какога посланика од руске владе. У почетку Марта дође из Букурешта у Београд руски гласоноша са. извешћем, да је Родофиникин д. ст. саветник опредељен на, стално пребивање у Орбији; а 17 Марта Порта јави својим послани-

4»