Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

58

ству спољашних послова: за министра беше постављен Андрија Будберг , пешачки ђенерал. Срби се опремаху за бој, изгледајући одсечне одговоре из Букарешта.

Када посланиши портини, отишав из Смедерева у Марту, приспеше у Цариград, и донеше одговор српског совета; то кајмакампаша сакупи 29 Априла министарски савет који реши: да се са Србима најжешће поступа, да се сече и старо и младо и мушко и женско што год је се Србином назвало, или да се тера у робље. У све пашалуке, који су суседни са Србијом, беху одаслани татари са заповешћу, да се све дистом оружа на Србина. Кад за то чух српски совет он увећа војну силу српске војске и сад беше на броју 50.000 пешака, 12.000 коњаника и 2.000 топија. Турци прво кидисаше на босанску границу. Срби потиснуше непријатеља, пређоше Дрину и упутише се пут Сарајева. Босански Турци ужасно се престравише, знајући да су хришћани, што живе по њиховим крајевима, на српској страни. Босански паша окрете се Француском маршалу Мармону, који беше заузео Дубровник, да му притече у помоћ. Глас, да су Французи вољни да се сједине са Турцима, уплаши Србе, и народни совет посла маршалу посланика да му испоруче, е српски народ много поштује цара Наполеона, и да се нада да Француска неће заметнути бој са народом, који брани своју слободу. Негледећи на то 83.500 Француза кренуше се кров Травник у Сарајево, и ступише под управу Хасан-паше. Ево како је описао догађаје, што за тим наступише на Дрини, Јаков Ненадовић који управљаше Србима, у своме известију народноме совету: „Турци под управом Хасан-паше кренуше се 20 Маја Рамни. Било је на броју до 20.000. Њима су управљали ФранДуски инџинирски официри: официра је било свега на броју 72, и осим тога Французи су им дали 12 својих топова. Од 24 Маја до 1 Јун. с обе стране удараху се само предње чете; 2 Јун. заметне се велика борба у којој Француске топшије јако наудише Србима; но опет Срби два пута одбише непријатељски нападај, при чему 200 Турака и 7 Француских тошија, а такође и 4 турска и два Француска топа осташе у рукама српским: но у трећем нападају Срби се морадоше потиснути ка Дрини. Сутра дан Орби пређоше на десну обалу; но Турци су ишли непрестанце за њима и отераше их тја до Алексинца, “) где их нова српска војска заустави. 4 Јун. Турцима приспеше нове чете, и Срби се морадоше ушанчити. 6 Јун. Срби се кренуше Ужици. Пуних шест дана Срби су пречили Турцима да се

#) Лешница,