Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

54

помичу напред, а ноћу 14 Јун. Марко Катић, разбивши турску чету, која беше остала туна да чува ћуприје (прелазе), уништи сретства, за саобраћај између обе обале. Сутра дан главна снага српска удари на Турке, који се беху упутили Ужицама, потисну их к Дрини и ту изгибе више од 5.000 Турака; између убијених ратника беше и један Француски официр и три Француске топлије.“ (>( Срби тада добише богату пљачку. На југу се такође бораху Срби и Турци. После неколико сукоба Срби обседнуше град Ниш. А на истоку војвода Мпленко гледаше да освоји велику аду на Дунаву, која лежаше мало више од Видина, па да тако уђе у сношај са руском војском.

И ако се Срби својски бранише од Турака, опет је било таких» који не беху задовољни лагахним мицањем Руса, и слабим пошиљањем војничке опреме пз руске војске. На срећу десише се таке прилике, које не могоше у Србима подржати веру на силу султанову; устадоше јаничари и султан Селим мораде уступити свој престо Мустати ТУ, који би проглашен ва султана 13 Јун.

Најзад Срби се сјединише са Русима близу Видина и при крају Маја добише доста војничке опреме. 7. Јун. сједињена чета Руса и Срба разби 5.000 крџалија; а 17. Јун. дође у Београд Радофиникин, који донесе са собом 5.000 дуката; њега поздрави пупњавом из топова војвода Младен Миловановић, у име народног совета. По РадоФиникину беху послата два писма: једно почитајемоме совјету народа славјано-сербскога, друго Карађорђу. У пшему на име совета беше казано, да је Родофиникину „испоручено да разбере за све невоље, које тиште српски народ; да измпсли начин како би било понајкорисније за сложну радњу војске његова царска ведичества и српске војске; да вам помогне да образујете склоп ваше управе, коју ви желите за добро народно, п свиме тим да вам најјасније докаже како вас заштићује велики владар целе Русије.“ А у тајној настави која беше дата Родофиникину, заповеђено му је ошло, да разузна о стању све српске земље, о одношајима Орба са Црногорцима, пода обећа Србима, да руски цар „неће оставити никака могућа срества, да им помогне; само кад сеу њих увери, да се онп у свима својим радњама и правцима неће никако клоншти од тога, већ да ће се саображавати са корацима руске царевине, који као што цео свет зна, иду на то, да подигну опште добро.“ И ако је Родофиникин био по пореклу Грв, и ако већина Срба није марила да види Грка као преставника васколике Русије, опет у разним крајевима Србије сусретаху Родофивикина усрдно п весело. Срби занесени, тако рећи, тиме што им је руска војска на истоку обећавала читав низ победа над Турцима, желећи