Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

56

Не гледајући на толико поверење од стране Срба,п у пркос и против погодбе уговора, Исаев одведе руску војску из Београда. Насворо Срби дознадоше, да руска војска одетупа Дњестру ; а међутим од Босне п Ниша сакупљаху се грдне турске силе. Срби се страшно узбунише. „Ако што скорије не буду умирени, писао је Родофиникин, они ће без сумње пасти у очајање и на све ће прегнути“. Опасност српскога положаја увећа још пи то, што Руси очистише п ону аду на Дунаву, посреством које су Срби стајали у свези са руском војском. то је још цвеће, но Лашкаров допусти Турцима, да са Влашком и Молдавском тргују, и под тим изговором, турска војничка Флота пскрсну на Дунаву. Један члан српског совета, Југовић, напише у главни руски логор писмо, у какоме се стању налазе Срби, који су изложени опасности због тога, што о њима није споменуто у чланцима примпрја и молпо је главнога војсковођу да прати у Београд „утешително“ писмо, Но народна маса ништа није знала од одношајима својих војвода са Русима, с тога је се још непрестано бунила. Тада неколике војводе рекоше Карађорђу, да је преко потребно да се сазове скупштина. и да се народ утиша. На томе већу пскресну из нова пштање, под чијом заштитом да остану или под руском пли под турском. Већање је било кратко. Карађорђе се обрну сакупљеном народу са оваким речима: „Ну ето: тражисте скупштину, она је се ево сакупила; говорине шта хоћетер“ Тада пзађе пв гомиле један стари кмет и отпоче скушштини оваку причу: „Један газда пмао је стадо оваца, и једнога чобанина. Кад пстера овце у поље, нападну на њих вуци и многе покољу, тако да чобанин дотера кући много мање оваца, но што је отерао у поље. Сутра дан понови се то шето. Трећи дан оста још само неко4ико старих оваца, тако, да најзад дође ред п на јагањце. Кад би још потрајало то би и са јагањцима било оно исто, што п са овцама. Баш псто је тако п с нама; ми смо се завадили са Турцима, изађосмо први пут противу њих и изгубисмо многе; пзађосмо други пут и опет изгубисмо многе; скоро ће ред доћи п на децу. Ми признајемо тебе за старешину и господара; ми смо ти покорни и слушамо те. Но ти ниси цар, и ми би хтели да знамо које наш цар; јер ми изгибосмо а Руса ни од корова“. Кад то рече стари кмет, умаче опет у гомилу. Кад Карађорђе зашшта „које то бпор одакле је“ Небп одговора. Тада Карађорђе брзо рече: Ви мислите да су цареви п Руси као раци у торби, пода их можемо просути пред вас, а ви да бирате кога вам је воља. Ево вам којекуда два цара: један у Цариграду, други у Петрограду, бпрајте кога хоћете“. Народ се умири и равиђе се не давши гласа ва Султана. (79).