Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

58

сву источну границу Србије од Крушевца до Гургусовца, да као прегледа пограничне шанчеве, и како је распоређена у њима војска, па по том се опет врати у Београд и одпочне преседавати у совету. Но београдски становници не беху стишани. Међу њима нађе се човек од уплива, који се непоплаши сајуза између Карађорђа и Младена, него настави да окривљује Младена за његове злоупотребе. Тај јунак беше Стефан Кивковић, који је набављао 1804 године из Земуна, где је онда живео, први барут устаницима Србима, и којије 1805. годинеу Цариград пшао као посланик српскога народа, и којије после тога остао да живи у Београду пошто изађоше Турци. Он је бпо тако богат, да је покадшто позајмивао народном совету по 10.000 дуката, многа је добра чинио приватним лицима, но како беше у завади са Младеном, то немогаше добити никака старешинства у народу. Сада је он корео Младена у многоме којечему: говорпо је да је се Младен обогатио још за време турске владе, тргујући свињама; даје се у почетку 1807. године, кад су Срби протерали Турке из Београда, обогатио од пљачке п заједно са својим кумом Милојем Петровићем, заувео најбољу кућу у Београду; говорио је: да су њи двојица закупили све скеле п царине у Остружници и Београду; па тим удпли другим трговцима; да је Милоје био главни надзорник над продајом турских кућа и имања, п да су тако њи двојица закупили п распачали најбоља имања, која су само пожелили. Но та окривљавања немогоше раскинути дружбу између Младена п Карађорђа. У том случају било је од замашнога значаја то, на чијој ће страни бити руски посланик Родофиникин. (7').

Ми смо већ казали, да је Родофиникин бпо Грк, и да је Карађорђе био у томе предубеђен. Први састанак његов са Карађорђем, није могао учинити добар упечатак на српскога поглавицу. Родофиникин довео је био у Србију тумача Грка, који је имао обичај да носи онако рухо, како су за оно време носили цариградски Грци п румунски 60љари. Кад Родофиникин дође у Тополу, он посла својега тумача да јави Карађорђу о његову доласку и да га позове у посету. Кад Карађорђе виде тога Грка, он рече онима што око њега стајаху „таке људе ми терамо из Србије“. Но опет Родофиникин беше дочекан као руски ђенерал; њему дадоше најбољи стан у Београду п добро пздржавање: Родофиникин поступаше са сваким веома дружевно, п Срби мало по мало стадоше гледати нањ, као на руског министра, који п ма да је Грк по пореклу, но опет мора радити у интересу Русије и њевиних сајузника. Но ти добри одношаји немогоше дуго потрајати. Урођеник острва Родоса, Родофиникин, није знао, може бити, то, како