Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

65

постара да подигне трговине, којима је устанак био веома нахудио. У то време извозили су из Србије годишње разних спрових производа на 1,660.000 Форината; увоз из Аустрије, због стешњених пограничних мера, једва је достизао 820.000 Форината; но сувишак у новцу, који претицаше Србима, таким начином, био јепо већој чести трошен на тајно куповање војничке опреме. Изнова се започе обрађивање руда. И о црквенским пословима саветовали су се, но није било толико новаца да се цркве и манастпри богато оките. Суђење оста по старом обичају: кнезови размрсиваху п претресаху грађанске послове, а кривичне, нарочито убиство, судио је махом војнички суд. (5) Целе зиме 1807—-1808 године примирје између Турака с једне стране, а Русије и Србије с друге, не беше поремећено и Орби могоше једном дахнути душом.

Готово самостално живљење Србије упоредо са аустријским провинпијама, махом Србима насељенима , п заштита коју Руси указиваху преко-дунавским Србима, није дала мира Аустрији. Пограничне власти толико пута шиљаху Карађорђу п осталим војводама, своје људе са позивом, да се састану и поразговоре о делима. Најзад у половипи Марта Карађорђе доби глас дафелд-маршал-лајтнат Симбшен намерава доћи из Петроварадина у Земун, да се види и поразговори са врховним вождом, ако само он хоће. Карађорђе саобшти то Родофиникипу и објаснио је жељу Симбшена да се с њиме састане тим, што су аустријанци хтели молити да се разреши слободна продаја марве и дрва од стране Срба и слободно пропуштање аустријске хране у Орбију. Састанак је био 28. Марта. Аустријски ђенерал хвалисао је милости својега двора, обећавао је да ће послати у Србију солдате и официре, да учи народ војничкој вештини, говорио је, даће, Аустрија позајмити Србима колико год они хоће новаца; само ако Срби буду верни искључиво аустриском дому; Доказиваше да нема ништа од руске заштите, јер је московија далеко од Србије; питао је што ће у Београду руски ђенерал и какав склоп заводи у Србији. Карађорђе се захвали свој немачкој „господи“ на томе, што се брину о Србима и увераваше их, да незна зашто живи Родофиникин у Београду, јер се он немеша у његове послове. На скоро после тога, Карађорђе дозна преко земунских трговаца, да је аустријски двор готов да узме Србе под своју заштиту и обрану , ако се само они обвежу да ће до века остати верни поданици аустрије. Карађорђе по савету родофиникиновом, одговори да о таком предмету може водити преписку само са Фелд-маршалом. Симбшен похита да одговори Карађорђу, зовећи га у Варадин на лична договарања, да се договоримо и наш посао тако уредимо, како ће и теби и целој хра-

ОрвијА и Рубија. 5