Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

66

број србској „нацији“ послужити на срећу, част, дику и радост.“ Родофиникин опет посаветова Карађорђа, да неиде сам у Варадин, но да место себе пошље својега секретара п председника сената. 8. Маја у Земун дође ерц-херцог Лудвик п Срби му са поздравом послаше две старешине. Симбшен замоли да сутра пошљу пуномоћнике ради преговора. Младен п секретар Карађорђев одоше у Земун и тамо им рекоше, да су од стране Аустријанаца одређена четири пуномоћника п у томе броју земунски варошки управник, трговац Милош, који је до то доба водио своју преппеку са Карађорђем. 10. маја ерц-херцог оде из Земуна, а пуномоћници пређоше на српску страну. Они увераваху Србе да треба на писмено да моле заштите од аустријског цара, који ће им тада за вођу послати ерц-херцога Карла, и с њим новаца, топова, оружја, џебане, да ће Карађорђу дати „титулу“ књаза и „Фелдмаршала“, Младену — графа, а осталим старешинама опет награде, налик на ове. Српски посланици одговорише, да су аустријанци сами отпочели преговоре с њима, па зато ваља чекати писмених предлога од аустријске владе. 12. Маја бејаше други састанак, на коме после дужег зановетања беше објављено Србима, да им неће дати обећање на писмено, него нека се ослоне на усмена обећања. Српски посланици замолшше за рок неки, док се разговоре са Карађорђем и оста-_ лим војводама. Рок буде остављем за пет дана. Међутим аустријска. војска стаде се примпцати српским границама и то нашкоди ономе утиску, који учинише аустријски предлози на многе српске војводе. Карађорђе и сенат одговорише племом, које је написао Родоиникин на име Спмбшена. Изложив у кратко све минуле догађаје и споменув, да су се преговори са Аустријом почели са том цељи да се разреше неке пограничне трговачке незгоде, Срби пређоше да траже заштиту Аустрије: „такав предлог каже се у писму — који искрену од ваших пуномоћника нас је веома вачудно, јер прво, ни ми ни народ Српски, који је пролпо крв за своје ослобођење, пеможе на то пристати а притоме нам п горе насликани положај наших послова пречи да се подамо. А баш п да пристанемо, то не би имало никака значаја док неби потврдили велики цареви руски п Француски, у чијим је рукама наша судбина“. Аустријски ђенерал одговори, да су Срби бајаги сами и молили ва заштиту; а на питања руске владе, бечко министарство одрече се да је пмало икака посла са Карађорђем, п обараше сву кривицу на земунскога старешину, којп је токорсе „својим несташним владањем дао узрока Русији да подоврева.“ За тим су аустријске власти још двапута чекале Србе, но њихове претензије беху одбачене. Том приликом писао је књаз Прозоровски рускоме посланику графу