Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

67

Румјанцову у Беч: „Ја налазим да је поступак Аустрије гнусан, 2, лукавсто њихно подло пи неможе ми се на ино, него морам да закључим, да је цељ аустријског министарства та, да завади нас са Турцима или тја пи са Французима. Може бити да ће аустријанци улити у уши и једнима и другима само да противу нас озлоједе — потварајући да наше намере нишане на то да присвојимо Орбију или још нешто и више него то. Суновратност тумачења, по коме као да наше данашње заштићавање Србије против угњетавајућих је непријатеља, чини је руском провинцијом и дакле подходећом под општу обвезу осталих руских области, тако су та потварања очевидна, да тја не захтевају ни даљег доказивања.“ (0).

Међу тим у Априлу 1808 г. сврши се рок примирију између Русује и Турске. Турци, не смејући да ударе на руску војску, спремаху се да нагрну на Србију. Силно желећи да углави са Русијом засебни мир, Порта не пристајаше да Србија буде самостална. Но она не могаше почети своју радњу противу Срба једно с тога, што је се у Константинопољу догодио преврат, који је оборио султана Мустафу ЈУ п посадио на престо турски султана Махмуда; а друго с тога, што је кнез Проворовски објавио великоме везпру, да ако турска војска нападне на Орбију — то ће се сматрати да је и примирије нарушено. На одговор великог везира, да по примприју, које је углављено у Олободзеји, прекидање војне тиче се само оних Срба, који живе у околлни Видина и Фет- Ислама, а на остале, књаз Прозоровски одговори: да тај услов нигда Русија није примила, и да сасвим не постоји. Водећи преговоре са Русијом, Турци су тражили сретство да се измире са Србима, без руског посредништва. У тој дељп мораде видински архијепископ позвати на преговоре митрополита Леонтија; место за састанак беше одређено село Голубино, близу Пореча. 1 Октобра беше први састанак: заједно са Леоптијем дође секретар Кара-Ђорђев и прерушен Родофиникин; с видинским архијереом, био је и чувар печата, видинскога Мула-паше. Турски посланици увераваху Србе, да ће они без посредништва других држава, добити 10 пута више од Порте, но са посредништвом њиховим, и да ако Србима треба како јемство, руско или Француско, онда нека оставе Порти, да она избере чије ће. Српски посланици увераваху, да је сад тешко убедити народ да положи оружје а овамо није ослободио сву српску земљу, или га сагласити да пристане па јемство једне само државе, јер Порта може сутра кренути војску, па онда Орбија остати на чистаду без заштитника. Турски посланици предлагаше Орбима

5"